Дело

280 Д Е Л 0 „Ти нећеш никад знати“, одговори она пружајући своме мужу своје малено уво, украшено простим ружичастим бисером. Он одврну вешто минђушу. Затим дође друго уво и други бисер. Са истом окретношћу, он јој прикачи дијамантску дугмад. Дирао ју је оним човечјим снажним прстима, који се покажу благи, као прсти у девојке, кад служе драгану. Да би се видела, она узе једно старинско огледалце с дршком од цизлованог сребра, опет Дефоржов поклон, који се вукао по столу за писање, и осмехну се. Она је била тада тако лепа да је Пол привуче к себи и пољуби је, тражећи њена уста. Обично, она га није никад одбијала. Да ли је она могла, у својој сложеној природи, мимо свега, штогод да сачува, једну врсту физичке симпатије, за овог лепог и честитог момка, кога је варала тако свирепо ? Каква мисао прође поред њених очију, која јој учини изненадно одвратнпм овај пољубац? Она одгурну свога мужа готово грубо говорећи му: „Де, де, остави ме“, и да би поправила оно што је њен нагласак имао тврдог, додаде: „Међу старим супрузима, то је смешно. Збогом, ја једва имам времена да се обучем“. И она пређе у своју спаваћу собу, затим у своју одају за тоалету. Од свих соба њеног стана, ова је најпотпуније откривала дубоки материјализам који је сачињавао основ ове природе. Њена собарица, Селина, велика, црномањаста девојка се неразрешљивим очима, поче да је скида, у овој млакој гинесеји1, свиленој и богатој као код какве краљевске наложнице; ко би је видео у том тренутку, разумео би да је она готова на све да би само сачувала око себе ту атмосферу највеће префињености. Кроз кошуљу од провидног батиста, њено се тело оцрта, витко и јако. Ова жена, тако фина да је изгледала болешљива, била је једно од оних створења танког струка и пуних бедара, чланака као град и меснатих ногу, танких песница и снажних мишица, детињастих црта и једрог грла, којима њихова хаљина служи као духовитост, ако се тако може да каже. Она погледа у велико огледало које је украшавало средину ормана, где је стајало, наређено једно на друго, међу јастучићима с мирисима, њено дивно интимно рубље: она примети да је лепа и осмехну се самој себи понова, с погледом кроз који прође иста мисао, која, малочас, је отрже од загрљаја њеног мужа. Без сумње, та јој мисао није била од оних које је волела да призна, јер она стресе своју главу, и, неколико ПР. 1 Одељење за жене код Грка.