Дело

ПРАВНА ПРИРОДА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ 283 Држава није правна личност; држава није једна суверена личност1; општина ки једно ни друго још мање. По томе, ниједна од њих не може бити титулар власти ; ова није ничије субјективно право. Тврдити обратно значи узети за основ једну фикцију а не факта'-. Јер на једној територији, у средини једне социјалне групе (народа) има, у различитим и мање или више компликованим формама, оних који управљају и оних којима се управља — и то је држава. Остављајући на страну ове последње, има дакле индивидуа или група индивидуа који су јачи од других индивидуа или група и они имају једну фактичку власт. Њихова највећа снага може узимати различит облик и бити снага материјална, морална или религиозна, снага интелектуална, економска или бројна; али била оваква или онаква, она је у своме основу фактичка а не правна; законитом она постаје тек ако се манифестује саобразно праву. Другим речима, колико је то за наш проблем потребно, постоји фактичка власт владајућих3 и њихових агената4. А не постоји, никада није постојала, нека изворна 1 Ово р.чзуме се по нашем мишљењу. Међутим владајућа теорпја и огромна већина писаца, на овај или онај начин, признају државну личност. Само један по све ограпичен број писаца, од којих најзнатнији Duguit и Jeze, одричу држави својство личности у сваком смислу. — Нас се овде тај проблем тиче само у колико је реч о држави као титулару власти, и ми смо јој у томе омислу, још у претходноме параграфу, апсолутно одрекли својство личностп (опширније о томе види у наредној свесци Архива за правне и друштвене науке, нашу расправу „Проблем државне личности“) 2 Кадгод говоре о државној личности, присталице владајуће теорије увек полазе отуд, да постоји субјект јавне власти, субјект права заповедања, титулар суверености, и да је тај субјект државна личност која има своју сопствену в о љ у изражену кроз о р г а не Ови органи хоће за њу, али воља коју они изражавају ннје воља њихова но воља државне личности ; кад орган хоће, то у ствари државна личност хоће Но орган није неко лице засебно од државе; он је део државне личности и без њега државна личност била би једно правно ништа („neant juridique“ како каже Michoud). -- Међутим, све су то само метафизичке претпоставке које немају уза се ничег стварног. Пре свега не постоји субјективна јавна власт и нико нема право заповедања, пошто нема никакве воље у држави која би по својој унутрашњој природи била виша од осталих воља. А затим дрдржавна личност је заиста једно „правно ништа“ Држава (тј. владајући) је један факт који постоји као производ социјалне еволуције. Власт владајећих постоји, али то је власт фактичка, а не једно право. И, само кад саобразна праву, та власт постаје законита. 3 Тако ћемо ради краткоће звати оне који су јачи и управљају (gouvernants). 4 Ако такво јединство снаге владајућих не постоји, нема државе централизоване, депептрализоване или федералне; има неколико држава, неколико територија потчињених сасвим засебним групама владајућих.