Дело

284 Д Е Л 0 I или делегирана власт државе односно општине као неких апстракт них бића1. Власт општинска, то је објективна власт агената која изилази из закона и остаје њиме одређена. Она је дакле: 1) објективна, јер изилази из закона који је констатација и формулисање правног правила; јер јавно право није субјективно но објективно; јер у држави нико нема субјективног права заповедања. — 2) Она је затим, власт индивидуалне воље општинских агената, пошто дејство права наступа тек манифестацијом тих индивидуалних воља, пошто агенти не престављају вољу неке више личности изнад њих и пошто не постоји никаква колективна воља засебна од индивидуалних. Сума индивидуалних воља не може никад постати једном колективном вољом различитом од инцивидуалних, које је састављају-. 3) Она, најзад, изилази из закона и бива њиме детерминисана, јер ни општина ни држава нису титулари те власти као што њен титулар нису ни агенти. Она извире из закона који јој одређује обим и границе. Али тај закон није акт ни државне ни општинске личности, који, произилазећи из једне више воље садржи заповест. Такве више воље, казали смо већ, нема у држави1 * 3. То је закон који 1 Истина, присталице државне личности не тврде да је државпа личиост једно биНе које стварно постоји (изузетак органск.1 теорија). Они сматрају да право не оперише са физичким фактима но с правним појмовима. Државна личност је (по владајућој теорији) само један правни појам и као свн правни појмов и, припада свету идеја, а не свету физичких ствари. Према Тиме, држаина личносг нема стварне егзистснције али је ништа више од ње немају ни остали нравни појмови. — У ствари, ово није никаква одбрана. Јер нико и не тражи да правни појмови имају реалну егзистенцију. Што ми тражимо и што се мора тражити, то је да правни појмови одговарају фактичком стању ствари, ла будући правно објашњ' ње факата, имају иза себе та факта; иначе нису никакви научни појмови нсго фикције без научне вредности. И заиста, узмимо који било правни пој-*м; свакп од њих, без изузетка, одговара извесном фактичком стању ствари, које објашњава. Само појмови државне личностн и њено својство субјекта власти једини од свих појмова — немају иза себе факата, не одговарају ствзрности и, следствено, остају чисте фикције. - Кад 30 општинских одборника лзразе своју вољу, онда је очигледно да они изражавају своје индивидуалне воље, а не једну вољу која је различита и виша од њихових. И, кад свих тридесет хоће једну исту ствар, онда има 30 индивидуалних воља гоје хоће исту ствар, алн нема створене једне воље која припада општинској личногти. 3 Отуд што у једном моменту у народу већина индивидуа мисле и хоће једну исту ствар, не може се закључити да је субјект ових мисли и воље једна