Дело

ПРАВНА ПРИРОДА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ 285 су издали владајући (у сагласности или против воље осталих индивидуа одн. група), који има обавезну снагу пошто адекватан социјалном стању земље у којој се примењује, саобразан објективном правном правилу које констатује и у могућности да се реалише највећом материјалном снагом владајућих.1 У границама тога закона раде агенти. То нису владајући. Владајући су већина изборног тела, већина парламента, шеф државе.'2 Носиоци, пак, објективне власти у општини то су агенти владајућих. Јер зато што је у данашњем друштву материјално немогуће владајућима да врше сами све огромне послове у држави; зато што је потребно заштитити појединце од свемоћи владајућих, који, пошто сами формулишу закон, могу, ако у непосредном додиру с појединцима, бити неотклонима опасност; зато, најзад, што су владајући неодговорни — било је неопходно довести индивидуе, које ће под њиховом влашћу, контролом и надгледањем вршнти послове заједнице. То су агенти : централни или децентрилизовани. Агенти општински спадају у ове последње (у једној децентрализованој држави, разуме се). И, за разлику од централних, они постају независно од владајућих (довољно је да бар један постаје независно од владајућих); њих бирају становници једне општине (принцип усвојен у свима модерним државама). Али бирање ових агената није знак власти бирача коју они делегирају агентима као својим „преставницима", који опет не могу имати друге власти до оне престављеног бирачког тела. Избор је само један начин наименовања, једна функција и ништа засебна, самостална супстлнција. И, кад трп стотине воља у парламенту хоће једну исту ствар, то није воља једне више колективне лмчности. То постаје нарочито очигледно каа се имл на уму да је та „колективна, народна воља“ у ствари воља в> ћине или (за понеке земље) још тачније воља мањинс (кад учествује мањи део бирачкога тела у бирању посланика). 1 Ови су увек у стању нлтурити CBojv вољу другима; они су то увек фактпчки и чинили. У осталом њихова највећа снага је основни елеменат државе. Само ако су онп у стању принудом натурити сврју вољу другима, има диференцирања између владајућих и оних којима се управљл, следствено само под тим условом има државе. Али је пнтересантпо да су владајући уз сарадњу својих присталина увск иокушавали да легитимпшу своју највећу снагу. У том циљу они су проналазили различна вештачка објашњења. Једио од таквих је и данашњи проналазак државне личности. 2 Али у неким државама владајући су, фактнчки ако не формално, још и војна камарила, банкократпја и, нарочито у послсдње време, интересантан појав професионалних удружења индустријских, трговачкпх и др.