Дело

РОДНИ КАМЕН 323 рани и јаранице, брда и планине, линаде и баштине, весеља и радости, свађе и жалости, и све што га је било кад било или добрим озарило или злим ожарило. И чита из тефтера својих успомена црне загшсе још црњих догаћаја из тешког доба и гладних година. Он је био мезимац између четворо браће и три сестре. Док су му родитељи били на снази, савијали су своје перје око пријеклада, чепркали са својом ђецом дневи и ноћи, и претурали дане отимљући се невољи све горој иза горе и одговарајући и Богу и цару, и земљи и народу и попу, и учитељу и кмету, и прикмету — и кусом и репатом. Али родитељи остареше, браћа му се иженише и издијелише, сестре разудадоше, он поприрасте и само-сам са старом и болесном мајком и онемоћалим оцем остаде под родним сљеменом, да и даље налаже ватру на ђедовском огњишту и да својим орохнулим родитељима, на самртном часу. очи заклопи. Док је био заједно с браћом, и није му се много што шта о главу ломило. Али сад се нађе у чему није био. И оно мало јадо-имања што су имали, иза диобе, распарчато и разграбљено а усљед дугова, глоба и инокоштине, као да вјетар спуха. Шта је то стара, већ орохнула колиба, једно кртолиште пред њом, један чахир колико би коња припео, и једна долина од пола дана орања? Па једно старо и сакато кљусе, један усукати вочић једна кравица и пет коза? И то на њих троје! А ђе су још данци, прирези, школарине, кулуци, трећина и десетина, попу бир и ђаволу мир, и још триста чуда и вртоглавица уз то?! Он опљуну дланове, косу и ћускију у руке, па љети по кошевинама или по аргатији а зими по фабрикама и по чаршијама на послух трговцима и ко i а год за што било затражи. Зарађивао је толико колико да му она два гереља на пријекладу не пијехну од глади. Мајка му је пак на куђељи, предући вуну по селу, могла толико скунаторити да се одијевају и окрпе. Отац је чувао оно мало стоке и пршкао на оно мало јадо-баштине. Те се ипак некако претурао дан за даном и везао лик с опутом. И, при злу, би се могло и то некако трпјети, да не би и горих јада. Стиже га солдачија, закучи, отрже од куће и родитеља, и оћера преко бијелог свијета, право до у Беч. Кад му све пане на ум шта је ту препатио и преко главе претурио, коса му се диже у вис а крв узмути и отрује. И на једване се јаде након три године паклених мука, отарасивши пушке и телећака 21*