Дело
324 Д Е Л 0 ћесарева, поврати се натраг у Херцеговину, нешто мало углађенији и доћеранији али и мршавији и отрованији. А, на своју велику жалост, кад се дома врну, нађе гроб више и у њему остарелу мајку, а старога оца погурена као гудало и скукавичена на ништа без ништа над туђим главњама: једва жив, с душом у носу, ишао је старац кукавац од домаћина до домаћина по селу и племену те чувао ^уђ мал, по ђе што помагао око торова и по лакшем послуху, а за то добивао конак и оброк, по који хаљетак и симсију дувана. Одслуженом се војаку, на те јаде, свијест преврну а свијет око главе окрену. Кукао би — али не помаже; викао би — али нема рашта; био би се — али с ким ће сам и голорук. И шта је друго могао да чини, но, да би се трсио биједе и отео од рђе, метну главу у торбу и удари у кријумчарење. Прелазио је ноћно и кришом, планинама и ногостопицама и пријечцима, у Црну Гору и Турску, и отуд преносио дуван, кафу и шећер, те препродавао испод руке. У том је постао прави вјештак, да нико није тако познавао тајне путање и странпутице ни јаме ни пећине од Неретве па до Лима и Бојане као он. И за кратко вријеме он скупи и завеза у јанџик лијепих пара. Опра и ођеде оца, поправи и оклачи колибу, купи нешто живог, прикупи неколике долине и ливаде, и тако убрзо својим прегалаштвом и окретношћу поправи и надокнади све што је својим трогодишњим одсуством у Бечу упустио. А та се нагла промјена не оте нмти скри подозривом оку туђинске власти и њених жбировских органа. Мјесна га испостава узе на зуб, финанци на око, и не потрају дуго док му проћукаше занат и опћутише трагове. Па га, ни те си ни ове си, но сколаврчише те сад глобом, те онда тавницом, те овда кулуком, те данас жандармсхом претурачином, те сјутра финансијском поћером, да му и мајчино млијеко иза ноката на нос искија. А кад му, ту скоро прије једну два’естину дана, и последња њива оде за глобу а старога му оца фрајкорске чизме прегазише, виђе и он да му више нема ни живота ни стојнице у земљи мртвих отаца и живих подлаца и мртваца; добави поткријући за паре пасош од турског консула из Дубровника, одброји потребну сумицу пара себи за пут а решто остави оцу за исхрану и отисну се пут Америке.