Дело

330 Д Е Л 0 и набреклих мушких снага, да их тамо неђе у калифорнијским рудницима сатре и сахрани. А на дрвеној клупи у једном буџаку мале и мрачне парабродске кауше последње класе, згурен и погружен и обавијен црним мраком, с јаглуком у крилу и кришком родног камена у јаглуку, једнако је сидио и бдио он, бјежаник из Херцеговине, кукавичио се, пиљио преда се, тулио цигар сузама, и издишући и час-по јецајући, гушио се у хистеричан плач као пријепуко сироче на гробу изгубљених родитеља. Невесињски.