Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ НЛСТАВАК ГЛАВА ШЕСНАЕСТА. С У С Р Е т. За то време, Вишња је уредно похађала предавања, читала руске књиге и веровала да је Чедомир воли. Није пропуштала ни један час. Седала је у прве клупе да би професора чула што боље. Уписала је и часове који по уредби нису били обавезни. Хватала је прибелешке. Није разумезала многе ствари. Дивила се професорима што почињу предмет из средине... што се позивају на енглеска и талијанска дела. Зима јој је пролазила врло пријатно. Осећала се слободна, зрела, цела. Како је сад изгледао јадан живот у гимназији... Живот са свима дужностима, а без иједног права, интелектуални подрум, душевна касапница. Како јој се бедно чинило њено родно место, неколико сокака по којим рабаџије шибају волове, а човек не зна кога пре да пожали: да ли те људе или ту стоку! Јадно место, где се цели животи истроше, а душа не оде даље од борбе за насушни хлеб и државни порез. Eby пак, одушевљавале су велике идеје. Чинило јој се да је поново рођена. Слободно је могла доћи кући, слободно отићи од куће. Слободно изабрати своје друштво, слободно казати своју мисао. Све што је окружавало, чинило јој се да је уверава у нови живот: варошка галама, начитани другови, одушевљене другарице, ђачки скупови, дуга бдења, па и саме ноћне светиљке, које су расипале своју несигурну светлост по непознатим престоничким кућама, по запосленим људским приликама, по њој самој, па и по свесци хартије коју је држала у руци.