Дело

332 Д Е Л 0 Осуство Чедомирово није је мучило. Имала је доста друштва; нарочито је ишла код једне своје другарице, која је имала брата коњичког поднаредника, социјалиста такође. Ту су долазиле још две три студенткиње, неколико студената, један Јеврејин трговачки помоћник, па и по који радник. Почињали су озбиљне разговоре, после пили чај, скакали с предмета на предмет, мезетили бурек, звали једно другог по руски: именом и презименом, певали револуционарне песме и ишли на трећу галерију да гледају Т к а ч е. После би, у групама, пратили једно друго кући. И, она је легала, сва срећна, у постељу, певушећи своју омиљену песму: Сунце ходи и заходи, А у мојој изби је тамно!. . Понекад би помислила да се нађе са Чедомиром, да га поново придобије за црвену заставу, да подели с њим ову срећу. Али... Чедомирове очи су је избегавале. Кад би је сусреле, оне су биле хладне, далеке, превучене неком сенком подсмеха. — Шта ћу му ја! — слегала је девојка раменима. Вишња Лазаревна ! — чуо би се у том глас неког из њеног друштва, и она би већ заборавила свог првог учитеља. То је тако трајало до једног пролетњег дана. Прелазила је преко Батал-џамије. То беше један велики празан простор зарастао у траву. Не колико стаза, које су сами пешаци утрли, белеле су се у озеленој трави. Општина је била посадила нешто дрвећа, али као што је то обичај, дечурлија и пуштена стока поломила су младице. Оно што је остало, животарило је, само и напуштено, на неплодном тлу. Место су ограничавале ограде од краљевског двора, једне школе која је некад била механа, и једног старог гробља, пуног дудова. Тек са јужне стране налазио се низ кућа, малих разнобојних, без спрата кућа, које су се готово губиле у овој пољани усред престонице. У том великом простору видео се само један човек, неки продавац ушећереног воћа, по којем је падала улична прашина. Он је ишао полако, крајем пута, гледао празно, и викао као по дужности : Ево лепа воћа!... Тазе јабуке, крушке, слатке поморанџе... 'Ајде, слатке !... После се појави коњски трамвај. Удар копита одјекивао је у такту по мирној улици. Несигурна мартовска светлост играла