Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 333 се по коњским сапима, по зарђалом блеху од платформе и по црвеном лицу кондуктерову који је стојао укочено с бичем у руци. Ар-капија на Двору зврјала је широм отворена. Унутра се светлила чиста калдрма; виделе се коњушнице, станови за послугу и једно изврнуто буре. Кад прође поред те капије и скрену ка Теразијама, девојка угледа један фијакер с гумираним точковима, што је тада у Београду било још реткост и што јој сврати пажњу. Она позна да је то државни фијакер по кочијашу, који је носио униформу састављену од писмоноше и жандармеријског официра. Фијакер је убрзо срете. Вишња погледа нехотице у кочијаша, па онда у кола, очекујући да у њима види кога од нових министара. — Од њих земља очекује — помисли она огорчено — извођење целог једног система либералних рефорама, а они нису у стању да се одрекну ни државног фијакера ! Али младој бунтовници беше спремљено још веће изненађење. У колима је седео Чедомир с једном девојком, којој она примети само главу, и од главе бео, нежан, однегован профил с очима дубоко занесеним у младића. Младић спази такође своју другарицу. Један прамен руменила обли његово лице. Он покуша да окрене главу на другу страну, али се његове очи саме обрнуше к Вишњи. Она се беше зауставила, бледа у лицу и мртвих, опружених руку. Очи јој засену нешто. Шешир се скину. Један дубок поклон. И кола већ одмакоше правим булеваром Краља Александра. Вишња оста тако за један тренутак. Буржоа! — рече презриво. Али одмах затим обори главу и, пре него што ишта помисли даље, две сузе јој дођоше на ивицу очију. Заједно с њима навали на њу и гомила мисли, најпре нејасних, лаких, безбрижних, па све светлијих, тежих, страшнијих. Девојка је знала да Секулић држи кондицију сину новог министра, Матовића. Слушала је од другова да говоре са завишћу да је то најбоља кондиција у Београду: стан, храна, пријатељство великог човека и нешто у готову! Али она није знала