Дело

372 Д Е Л 0 да опет не изгуби своје карактерне особине, исто тако с другестране опажа се тежња код новијих литерарних закона, да се духовна својина заштити, не повлачећи јој времену границу. Код својине на стварима могуће је искључиво користовање једнога лица, дочим код духовне својине на књижевним дјелима користовање са духовним радом, списом ауторовим, послије објаве дјела, постаје приступачније већем броју лица. Садржај духовне својине, заштите литерарних дјела, састоји се у искључивом овлашћењу, које се даје писцима, да се они својим списом привредно користују, а у оној форми коју су му они дали.1 Резултати до којих је дошао човјечији дух, унутрашња духовна моћ, стваралачки таленат, помоћу кога комбинаторским радом писци износе своје идеје, не остају страни за трећа лица. Разумљива је жеља многих, да се омогући користовање духовним производима, списима књижевника научара, без икаквог ограничења, као општим добром, свим редовима друштвеним, свакоме појединцу. Ако се једна мисао, идеја оживотвори, тако да кажемо, добије свој облик и у спољашњем свијету, онда настаје питање да ли треба сматрати ту духовну радњу, то оживотворење, продукт духовног рада, као заједничко добро^ Ако би се ријешило питање у томе правцу, да је продукт духовног рада, на пример једна приповјетка, заједничко добро, bonum omni'um соmune, то би значило да се свакоме појединцу оставља потпуно право располагања, користовања тим добром, у овом случају приповјетком, тј. може је свако преводити, публиковати, приходе од тога у своју корист прибирати итд. Књижевна дјела била би приступачна свакоме, као заједничка добра, са њима би смио свак располагати по својој вољи и њима се користиги без ограничења, као заједничким добрима, као што свако може са ријеке воду пити и удисати атмосферски ваздух. Многи сматрају овакво ријешење као једино конзеквентно, које се једино може пожељети. Допустити утакмицу, омогућити и учинити приступачнијим дјела књижевна, идеје писаца и научника, што ширем и већем кругу, под што повољнијим условима и што је могуће брже, и без ограничења. Овакве тежње, ово племенито настојање, може бити лијепо и ако хоћете чак и узвишено. Али овој тежњи, оваквом схва1 Dernburg, Das biirgerliche Rech des deutschen Reichs. VI Bd: Urheber-^ Patent-, Zeichenrecht. стр. 37 и сл., као и за остало.