Дело

0 КЊИЖЕВНОЈ СВОЈИНИ 375 Битна ознака ауторскога права не састоји се у томе, да је продукт пишчева рада, стваралачке моћи, нешто сасвим ново; за аутора ће се сматрати и онај, ко тјуђе дјело преради на тај начин, да му он позајми нов облик, форму. Преводилац је према томе аутор с обзиром на свој превод. Исти је случај, ако једно лице из састава више туђих списа, на самосталан начин, уносећи нову систему комбиновања, при чему је његов дух био запослен изводећи, састави нову цјелину (компилације, збирке). Преређивач има ауторско право на својој преради. Право заштите неће уживати лице, које један спис просто открије, објави, који је и прије тога постојао, па ма колико жртава њега стао рад и без обзира на то што је често потребна велика научна ерудиција и највеће оштроумље, да се једна истина одгонетне, један спис објави, открије, нпр. неки писмен споменик непознатих писмена. Ко напуштено или већ заборављено дјело изда, нема право на искључиво издање. Издања класичних дјела смије свак прештампавати1. По правилу је аутор једнога књижевнога дјела, списа, његов духовни творац. У два случаја предвиђа се, да ауторско право припада издавачу. Први случај, кад правна личност јавног права (нпр. Универзитет, АкадемиЈа) без назначења аутора као издавача једно дјело објави. Други случај, да је издавач аутор, био би онај, кад је једно дјело састављено из одијељених саставака више њих (Sammelvverk). С обзиром на цјелину ауторско право припада издавачу, на појединим дијеловима, саставима, припада оно састављачу. Збирно дјело обухвата енциклопедије, конверзационе лексиконе, државне речнике, као и часописе и новине. У случају, да на збирном дјелу није издавач именован, фактички издавач (накладник) долази на његово мјесто као аутор цјелине, док ће и даље појединим састављачима на њиховим дијеловима припадати право ауторско. , Заједнички рад више лица за израду једног књижевног дјела, може осим поменутог збирног списа још и на друге начине произаћи. Књижевно дјело везано је са музичким дјелом или са илустрацијама у једну цјелину. У сваком од ових дјела састављач је и послије учињене везе аутор. Други случај заједничког рада (Miturbeberschaft), постоји, кад су два или више лица заједнички израдили једно књижевно дело, који се однос равња са заједништвом, ако друкчије није одређено. У сумњи 1 Kohler, das Autorrecht, стр. 160 и сл.