Дело

376 Д Е Л 0 са ауторима, заједничарима, припада једнако право користовања заједничким дјелом; они ће имати заједничко право на спису, који је резултат дара сааутора, а у истој мјери и комбинаторске моћи њине. Правно лице може само преносним путем, а не оригинарно, прибавити ауторско право на књижевним дјелима, што је случај кад једно правно лице наслиједи ауторско право. Случај оригинарног прибављања овога права био би онај, кад правно лице нпр. Академија издаје једно веће књижевно дјело под колаборацијом свих или већине својих члинова. Академија ће имати у овом случају исто право, као што има издавач, кад аутор није означен. Колаборација у ужем смислу јесте сарадња на једноме књижевном спису тако, да није могуће разликовати удјеле појединих аутора. Напротив, код колаборације у ширем смислу, тзв, просте сарадње, могуће је разликовати удио сваког сарадника, који може бити или дио самога књижевног дјела, чињети с њим једну цјелину органску, или самостална цјелина за себе, а са сарадњом осталих колабораната да има само формалну заједницу, тј. споља везани чине једно дјело; код часописа нпр. аутори дају чланке разне по садржини. Од заједничког ауторства разликује се положај помоћника при изради књижевних дјела ; један духовни радник може се користити подјелом рада, њему је вријеме скупо, не смије га честотрошити на послове око припрема, извођена, нарочито радова, који не траже веће духовне способности. Духовни рад једнога писца може помоћницима бити потпомогнут, који своју делатност стављају у службу другога. Они нијесу радници у духовном смислу тако да се изразимо; они немају удјела у располагању дјелом, њихов рад је подређен циљу ауторовом, његовој радњи, према томе помоћници не могу бити убројани у саауторе, нити имати какво право на дјелу, које се даје ауторима, духовним творцима. Прости помоћници би били нпр. преписивачи, коректори једнога књижевног дјела итд. Они нијесу састављачи у правом смислу те ријечи, допринјели су додуше довршењу дјела, али не задобијају ауторско право. Да споменемо један интересантан примјер сарадње, колаборације. Једно лице да идеју, а писац уложи нужан труд и изради нпр. једну приповјетку. Писац је у овом случају конкретизирао идеју једног лица, написао је приповјетку, којој је идеју