Дело

М И Л 0 Р д 379 сто виђа кад излази од фризера, где се оно обрНе у излогу она лепа лутка, или на вратима великих кућа кад оде тамо познаницима, и тада тражи милостињу, а он јој свагда даје сребрн новац, а понекад и проговори с њом добру реч. Кад је мала Мариљка, слабим од изнурености гласом, све то испричала, Дирковица узнесе очи [к небу и прошапута: „Анђео мој! Баш је прави анђео!“ А и она је често помагала Мариљку, давала јој чак и комаде старога одела, па ипак то није рачунала ни за какву врлину ни заслугу. Али кад сазнаде да њен син даје сиротом детету мрвице од свога сувишка, осети према њему дивљење које се граничило са обожавањем. Дивила му се и, с уживањем лептира кад се купа у сунчаној светлости, купала се она у сјају који је њега обастирао, који је био од њега. Како је ова кћи млинарска, ова вредна и скромна жена простих и као кристал чистих обичаја, могла да се овако занесе за све што је блиставо и сјајно, и да за сина пожели сјајан и славан живот? Ко зна? У тој материнској жудњи била је можда трагова њених некадањих, никад не испуњених сањарија и жеља. Може бити да је, гледајући негда у воду која је, пенушава, шумно падала са витла очева млина, сањала она о снежном бисеру и сјајним бриљантима, или, као она девојка из бајке, у модрим таласима виђала како плове огрлице оружаних и гиздавих племића? Може бити да је, помиривши се потом са мирним животом грађанке, па и сраставши са њим и душом и срцем, зажелела да своје дете уздигне изнад тога скромнога живота који се развијао око ње, до света који јој се из даљине чинио рајем лепоте, мира и среће. Сигурно је да сна ни мало није познавала опасности, патње, искушења и мане тога света, и да је, утирући своме сину пут до њега, била уверена да му олакшава срећу. Од како је постала мајком, све су њене мисли и напори тежили томе циљу. Пред крштењем свакога свога детета отварала је она календар и читала имена светаца, тражећи међу њима најзвучније, и, што је још важније, код грађана најмање познато име. Отуда су се њени синови звали : Анатол, Фортунат и Рајмунд. — Са мојим Матеушем — причала је после сусеткама и своме старом пријатељу Ренпском — имала сам због тога грдне свађе. Кад му се родио најстарији син, ја сам му прочитала ка-