Дело

ПЛАТОНОВА ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА 53 што је могуће савршенијим, по угледу на вечити оригинал. У том реду мисли може Платон да назове овај свет „урођеним сином оожјим.“ У овим схватањима је корен идеји о посредовању и постепености, која је доцније дошла до силне моћи, а има је још и данас. Претпоставке њене и мотиви јасно су још код Платона истакнути. Једна ошгра и у својој суштини неизгладљива супротност, у исто време пак силна тежња ка изравнању, ка васпостављању ма какве везе. Шта друго може ту помоћи, до утицај посредничких сила? У том правцу је постао онај хијерархијски свет постепености у васиони као и у човечанству, који је главна црта неоплатонизма и средњевековне цркве. По својој унутарњој суштини он је више платонизам, него хришћанско начело. Код самог Платона иак веза вишега са нижим није дошла само неким саогпптењем озго, већ и услед сопствене тежње свега чулног и човечанског ка божанскоме. И кроз наш свет провлачи се чежња за учешћем у доброме и вечитом, да би тиме сам човек постао непролазним. Јђубав, ерос, није ништа друго до таква једна чежња за непролазношћу. Та тежња бива задовољена тек истраживањем, које има да васпостави потпуну сагласност са истинитим и вечитим. У усходној линији пак она обухвата н прожима целу васиону, и посматрање мислиочево радосно иде за том постепеношћу љубави. Једну нејасну тежњу ка бесмртности показује већ и исподчовечанска природа својим нагоном за продужење феле, који се нагон огледа у тежњи, да се при сопственој пропасти бар живи даље у потомцима. Ради бесмртности је цео труд јунака око славе, ради бесмртности и све стварање песника и државника, израђивање вечитога при узајамном откровењу и саопштавању љубави од човека човеку, док се најзад не достигне врхунац опажања и присвојења правог бића. Зато се љубав назива демонском моћи, која спаја божанско и човечанско и наш душевни живот ставља иод погодбе, које се укрштају и супротно дејствују једна на другу. Она се појављује као дете богаства и сиромаштва, пошто се тек саопштењем и откровењем другоме показује дубина сопственог бића. И тако она спаја изобиље и оскудицу, имање и немање. Са оваким дивним цртањем таквих положаја^и расположења Платон се појављује као ирви философски преставник романтичног начина мишљења. Оно га је при томе дубоко увукло у супротно-