Дело

112 Д Е Л О разговора у овом тренутку. Што га је страшно болело, што је повраћао у своје срце као врх од ножа, беше факт да је затекао њу, свога идола, на самом делу преваре. Да, она га је лагала; овог пута, није могао више сумњати. Потврдила му је да је ишла у позориште само са својим мужем, то беше лаж; да је била тамо тужна, и то је била опет лаж. На ово питање, у којем се осећала нежна брига, да ли је могао одговорити овим двема опутжбама изречним, јасним, непобитним? Није осећао у себи снаге да то учини, и извуче се из забуне понављајући свој први одговор. Сузана га погледа, и сад он окрену очи. Она уздахну само: „Јадни Рене!“ И како се приближавао тренутак растанка, она не навали са својим испитивањем. — „Рећи ће ми све идућег пута“, помисли сша одлазећи. Упркос тога, то ћутање ју је мучило. Она је волела младића стварном љубави, и ако сасвим различном од оне коју је показивала у речима. Обожавала је у њему изнад свега физичког љубазника; али ма како била покварена својим животом и својом средином, или може бити баш због те покварености, свежина песникове душе није је остављала равнодушном. Она је у њему налазила ону врсту чудне дражи коју развратници старе школе осећају кад заводе богомољке. У осталом, зар и те чулне сласти ове љубави неће престати од дана кад буде сломљен круг илузија који је она повукла око њега? А неко је покушао да сломи тај чаробни круг. Тај неко могла је бити само Колета. Све је ишло у потврду тога. Али с друге стране, какав је разлог имала глумица да је прогони својом мржњом, њу, Сузану, којој није требало ни имена да зна? Колета је била љубазница Клодова. И Г-ђа Морен нађе опет овде тога човека кога се бојала од првог дана. Да је Колета могла говорити о њој Ренеу, морао је Клод сам говорити о њој Колети. Овде су се мисли младе жене бркале. Ларшер ју није никад видео са Ренеом. Овај последњи, знала је то по његовој сопственој изјави, у коју није сумњала, није се никад исповедао свом пријатељу. „На рђавом сам трагу", закључи Сузана. Могла је размишљати колико хоће, не могаде се уверити да се њен љубазник растужио због оног тобожњег чланка у новинама. Једна опасност је претила њеној драгој сплетки. Осећала ју је. Овај осећај поста још тежи од онога што јој рече њен муж сутра дан по састанку на коме је утврдила необјашњиву муку Ренеову. Било је близу седам сати. Сузана је била сама предана у мисли, у оном малом