Дело

Л А Ж И 113 салону, у којим је обавила младића својим првим концима танким и нежним као они којима паук стеже муву залуталу у његово платно. Било је дошло, у време њеног примања, око пет сати, више света него по обичају, и Дефорж међу осталим, који је излазио тек сад. Пол Морен се појави, веселије преко своје навике, са радошћу насликаном на лицу, и узимајући је око паса — устала је нервозно кад он тако нагло уђе — рече јој: — „Један пољубац“, и пољуби је; „два пољупца", и пољуби је поново, „да ме наградиш што сам био мудар... — Да“, додаде као одговор на питање Сузаниних очију, „враћам се са оне посете Г-ђи Комов коју дугујем одавно... И знаш ли кога сам сусрео тамо?... Погоди?... Рене-а Венси, младог песника. Не разумем зашто га Дефорж држи за позера. Та он је диван, тај младић. Мени се допада... Разговарали смо дуго... Ја сам му рекао да би ти било пријатно да га видиш поново. Јесам ли добро учинио? — „Врло добро“, одговори Сузана. „Кога си још видео код књегиње?“ Док јој је муж ређао позната имена, она је мислила: „Рене је ишао Г-ђи Комов. Зашто?...“ Од почетка њихових тајанствених односа, то је његов први излазак у високе кругове. Тако често је говорио својој љубазници: „Хтео бих да на земљи имам само тебе и свој рад...“ И ту посету, изван сваког његовог животног програма који је усвојио пре више месеци, сакрио је од ње, место да јој је саопшти по свом нежном обичају, по којем јој је говорио унапред и најмање своје покрете. Срео је Пола, који се показао свакако онакав какав је, потпуно супротан слици коју је нацртала његова жена. Она осети злу вољу против овог ваљаног човека што је учинио велику грешку да оде код књегиње истог дана кад и песник, и она му рече, готово опоро: — „Сигурна сам да ниси писао Крисеу за ону алансонску чипку?...“ — „Ех! писао сам“, одговори Морен поносно, „добићеш је“. То беху старинске чипке, о којима скупљач, врста тајног посредника целог отменог друштва, беше говорио Сузани, а ова науми да јој их купи њен муж. С времена на време тражила му је тако понеки поклон који би могла показати и чије брачно порекло јој је допуштало да каже добро изабраним пријатељима: „Пол је тако љубазан према мени! Погледајте поклон који ми је дао ономад...“ Заборављала је да дода да је новац за тај поклон Дело, књ. 65. 8