Дело

114 Д Е Л О долазио обично од Дефоржа, истина на посредан начин. Ма да се барон занимао трговачким пословима тек толико колико је било потребно за паметно руковање његовим имањем, имао је често прилика да спекулише готово са сигурношћу, те их је љубазно уступао Морену. Тако је пре кратког времена Северна Железничка Компанија, којој је Дефорж био управник, купила једну споредну пругу, за коју се мислило да је изгубљена. Пол, извештен на време, зарадио је на изненадном скакању акција ове пруге тридесет хиљада динара, од којих је одвојио један део да плати скупоцене чипке. Ова мала финансиска операција је изазвала посредно, чак једну доста чудну сцену између младе жене и Ренеа. Беше га упитала, на једном од његових састанака, колико му је донео Каваљер, и додала: — „Где си уложио тај новац?“ — „Не знам“, рекао је Рене смејући се: „Сестра ми је купила обвезнице за прве неколике хиљаде динара, а остатак сам задржао у својој фијоци“. — „Хоћеш ли ми допустити да ти говорим, и ја, као сестра ?“ одговорила је она. „Имамо једног пријатеља који је управник Северне Компаније и који нам је учинио једно скупоцено саопштење. — Обећаваш ли ми да ћеш чувати тајну?...“ И она му је објаснила комбинацију о куповању акција. „Дај налог још сутра“, закључила је, „па ћеш добити колико хоћеш...“ — „Ћути!“ прихватио је песник затварајући јој уста руком. „Знам да ми тако говориш из нежности, али ја не могу допустити да ми дајеш савете те врсте. Не би више поштовао сам себе“. Био је потпуно искрен говорећи јој тако, да се Сузана не усуди да наваљује даље. Ова осетљивост јој се учинила нешто смешна. Али да није био толико безазлен, коју је реч изговарала оним одвратним париским наречјем што погани чак најлепши осећај: поверење, да ли би јој се толико допао ? Баш те младости срца бојала се. Ако икад сазна стварно наличје њеног живота, како ће се побунити против ње то биће одвише безазлено, одвише племенито, одвише неспособно да лицитира са чашћу, те јој неће опростити никад! И миг јој је дат. Премишљајући о разним знацима опасности које је утврдила узастопцеРенеову жалост, његов гнев против Колете Риго, његово врдање, изненадан улазак у високе кругове, Сузана рече у себи: „Погрешила сам што нисам изазвала брзо објашњење...“ Стога, кад ступи у стан у улици де Дам неколико дана доцније, била је