Дело

Л А Ж И 115 чврсто решена да не понови ту погрешку. Виде на први поглед да је младић још узбуђенији и суморнији. Она не даде да се примети како је опазила ову узбуђеност ни хладноћу са којом он прими њен први пољубац. Она се само меланхолично осмехну кад рече: „Треба да те прекорим, мој Рене; зашто ме ниси известио да ћеш ићи у посету књегињи? Удесила би да ти уштедим један сусрет који ти је био врло мучан?“ — „Мучан?“ одговори Рене у иронији коју Сузана није познавала у њему; „али Г. Морен је био диван према мени...“ — „Да“, прихвати она, „ти си га освојио. Он, по обичају тако заједљив, говорио ми је о теби са одушевљењем које ме је болело.. . Је л’те позвао да нас посетиш?... Можеш се поносити... Тако ретко он прима нова лица... Мој јадни Рене“, продужи наслањајући обе руке на рамена свога љубазника и мећући своју главу, у косо, на те две руке, „како си ти морао патити због те љубазности!" — „Да, ја сам много патио“, одговори Рене потмулим гласом. Гледао је ово љупко лице тако близу свога. Сећао се шта му је рекла у Лувру пред сликом Ђорђонове љубазнице: „Лагати с лицем тако чистим!...“ — Она га је лагала ипак. И ко ће му доказати да га није лагала увек? У муци од сумњичења и откако се срео с Полом, нападале су га одвратне хипотезе. Противност је била сувише јака између пријема којим га је дочекао Морен и карактера мужа тиранина, који је Сузана описала. „Зашто ме је варала и ту?“ питао се Рене, који беше дошао Г-ђи Комов без одређеног циља, али с тајном надом, у души, да ће чути шта о Сузани од људи из њеног друштва. Ти, бар, морали су је знати. Вај! разговор са Мореном био је довољан да га баци поново у најгори бездан сумње. Једно му је било јасно: Сузана се послужила својим мужем као страшилом само да га не би примила код своје куће, њега, Ренеа. Зашто? осем ако нема какву тајну у свом животу коју треба сакрити. Какву тајну?... Колета је узела на себе унапред да одговори на то гштање. Под утицајем те ужасне сумње, Рене је смислио један врло прост план, чији резултат му је изгледао да ће бити одсудан: користити се мужевљевим позивом и тражити од Сузане да дође њеној кући. Ако му каже да, значи да она нема шта да крије; ако му каже не?... (И младић, у коме се мешале ове мисли, гледаше непрестано то обожавано лице, ту, на његовом рамену. Како је свака њена тако фина црта будила у њему по један сан ! Колико је 8*