Дело

Л А Ж И 139* неће жртвовати, он је неће пустити из шака, и све ће се уредити... Све се уређује увек...“ Та сигурност и та философија нису биле бесумње онакве какве их је хтела таштина моћног човека, што беше једина слабост баронова, јер се показа, први пут у свом животу, неправедно нестрпљив према знаменитом собару, своме ученику, који је управљ>ао, већ толико година, његовом ноћном тоалетом. Ипак, ако остаде у њему, с бригом шта да предузме, више интимне увреде него што је хтео признати, тај љубазни егоист оспава својих седам часова без прекида, као сваке ноћи. Поштовање свог сопственог сна долазило је у првом реду међу начела систематске хигијене, по којима је неговао своју старост. Помоћу умерено и стално запосленог живота, помоћу брижљиве хране, помоћу потпуно тачног устајања и лежања, помоћу брига, како је говорио „да у поноћ свуче с мозга сваку непријатну мисао“, стекао је тако савршену навику да се одмори у одређено време да је требало да му се јави за нову Комуну — највећу непријатност коју је предвиђао — па да остане будан. Кад отвори очи, сутрадан, осећао се освежене главе од те дивне ноћи; — и оно што му је било остало од љутње расуло се тако лепо, да се сети синоћних догађаја осмехнувши се. — „Ја сам сигуран да се о н није провео овако...“ рече у себи мислећи на часове бесанице које је Рене морао претурити, „ни Сузана..." Синоћ јој је тако било мука! „Ни Морен...“ Болест његове жене метала је овог човека на ђавоље муке. „Да дивна наслова за комедију: Најсрећнији од све четворице!... Употребићу згодно ову реч...“ Његова шала расположи и њега самог, те кад му је доктор Ноаро поновио, за време масаже: „Стомак је, драги пријатељу, јутрос диван, ни трага од проширења, па какви мишићи!... Високи, па снажни, па чврсти: мишићи човека од тридесет година...“ утисак срећног живота изби из њега и најмању горчину. Мислио је само: како ће спречити да синоћњи догађај не поремети ништа у његовом живовању тако угодном, тако згодно удешеном за његову личност?... Мислио је на то пијући чоколаду пошто је свршио са масирањем: једну врсту лаке и намирисане пене коју је његов собар изучио код једног вештака. Мислио је на то касајући коњичким стазама Булоњске Шуме, док је пролетње небо било врло бистро. Мислио је на то, кад седе за сто да руча, око дванаест и по часова, са својом старом рођаком, која је управљала једним великим делом његове куће: ру-