Дело

160 Д Е Л О правна философија није ништа друго, т,о само друго име за једап део социологије, онда се о њеном односу ка социологији нема шта много говорити. То је однос дела према целини. Мени није потребно да неоснованост овог позитивистичког гледишта доказујем. Кадје Међународно Друштво за Правну Философију истакло као особену тему унапређење правне философије путем социологије, оно је самим тим претпоставило, да је теорија позитивизма неоснована. Самом оваком поставком питања стављене су две науке о праву једна према другој. Једна, која се бави генетичким питањима, и друга, која не сме ништа више садржавати, што би се односило на генетичке елементе и доводило до узрока и дејства. Тиме је већ правна философија стављена на супрот узрочној науци о праву. Како право постаје, како се развија, кроз које типичне фазе Taj развитак пролази и какве тенденције он показује, које су вегове покретне снаге, биологија или психологија правног жизота, факта колективне психологије, на којој се правни живот заснива, његова веза са осталим друштвеним, културним и не-социјалним појавама, његова условљеност психичким појавама сва та питања не долазе у правну философију, јер она се сва односе на узрочни елеменат у правним појавама, дакле у скупу свом престављају предмет правне социологије. После овог издвајања остају за правну философију два комплекса питања. Један се групише око питања: шта је право? То се питање односи на суштину права, или рецимо просто и сухо, на дефиницију права, коју философи, према мишљењу многих> као и у Кантово време, још увек траже. Није овде место да доказујемо — то ћемо одмах за овим учинити, — да ти философи, ако доиста то чине, траже наочари, које им на носу стоје. У овај део правне философије ја бих уврстио и цео систем оних питања, чије решење просто проистиче из бића или суштине права. Други део правне философије односи се на одређивање вредности права. Право може бити правилно и неправилно, право право или и погрешно право. Пронаћи методу и мерило за решење овог питања, то је прави и првенствени задатак правне философије. При овом истраживању имају се врло опрезно прећи две препреке. О прву препреку ломила се правна философија вековима. То је историја природног права. Тражећи правилно и право право, не смемо никако имати жељу, да нађемо материјално-