Дело

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 161 правне норме, које би непроменљиво важиле за сва времена и све земље. Али сад морамо бити опрезни и чувати се, да избегавајући прву препреку, не ударамо у другу, т. ј. да не покушавамо од правне философије направити науку која би имала да нам каже, које је право у даном тренутку на једном одређеном месту право право. Јер правна философија нити је пророчанство природног права, нити је пак мали саветодавац, који би се у џепу носио. Тек примена правне философије може да нам покаже, која су правна правила под датим конкретним приликама, у једном одређеном моменту право право. Решење таквих питања не чини предмет правне философије, већ на против оно претпоставља већ њено постојање. Правна философија нити нас учи, шта је свуда и на сваком месту, нити пак шта је на овом одређеном месту право право, већ нам само показује, каквом признатом методом можемо наћи правилан одговор на ово последње питање. Тек примена ове методе на конкретне дане чињенице даје нам правилне материјално-правне прописе. Одређивање таквих материјалноправних прописа с обзиром на конкретне чињенице, називамо ми правном политиком или просто политиком. Кад смо се тачно споразумели о томе, шта се разуме под социологијом, а шта под правном философијом, можемо с поуздањем прићи решењу питања о односу ове две научне области. Што се тиче правне философије, т. ј. комплекса оних питања која стоје у најтешњој вези са одредбом права у опште, пресу-. дна се реч овде несумњиво не може очекивати од социологије* Одредба права по свом појму нема чак за претпоставку ни пространо знање правних чињеница. Она се не може очекивати као последњи и крајњи резултат једног упоређивања права у великом обиму и пространству, јер обратно, да би се извела упоредно-правна истраживања, потребно је, као што је сасвим умесно примећено, већ бити на чисто са питањем о одредби права, пошто би се иначе десило, да се под именом упоредно правних појава обухвате и неправне појаве. Могао би се дакле врло лако десити случај, да једно даровито око и без пространог знања правних чињеница, и из једног ужег круга тих чињеница, утврди карактеристичне знаке у појму права. Али при свем том не може се порицати, да је дефиниција права, коју су философи тако дуго тражили, стално и брзо напредовала, од кад је социологија дстле са свим непознато боДело, књ. 65. ! I