Дело

162 Д Е Л 0 гатство социјалних факата почела да скупља и сређује. Да би своје типичне узрочне редове могла да утврди, социологији је био потребан богат индуктиван материјал. Социолошко гледиште доводило је у свима питањима до скупљања и прибирања факата и омогућило је тиме један у области социјалних наука дотле непознати преглед свега фактичкога. Тако је било и у ужој области правних појава. Тиме је означена једна тачка, у којој је правна философија добила полета и подстрека од социологије. Ако сад испитамо однос правне философије и социологије у области другог главног питања, којим се правна философија бави, морамо доћи до сазнања, да социологија не може дати правној философији податке о мерилима при утврђивању и истраживању правога права. Шта је мерило правог и правилног права, на то се питање никад не може добити одговор помоћу социолошког исиитивања. Правилност или неправилност једног права не може се сазнати ни из каквих узрочних редова. Јер ови нас могу увек само о томе научити, шта је по природи нужно, а никада и о томе, шта је у смислу одређених норма нужно. Општа важност социологије и њених закона, то је општа важност бивања, док се општа важност правне философије односи на оно, шта треба да буде. Био би понова чист натурализам кад би се требање свело на морање. Кад би по природи нужно бивање било и правилно, онда у опште не би могло ни бити неког неправилног бивања, пошто је свако бивање по природи нужно. То је вечита препона, о коју се сваки натурализам мора да сломије, што он сам себи одузима могућност, да са свог особеног гледишта нешто осуди као неправилно. Социологија нам дакле не може никад помоћи да нађемо мерило за испитивање и истраживање правога права. Међутим, сасвим друкчија постаје њена улога у тренутку кад приступимо примени таквих мерила вредности једног права. Свет се има сматрати као сплет узрочних редова, и чим се једном мерило правога и правилнога буде нашло и тиме истакло као крајњи и највиши циљ, одмах се појављује при његовој примени на дате конкретне односе питање: која су погодна срества за остварење тога циља. Однос између срества и циља, увек је само преокренути однос између узрока и последице. Ако нам је дакле једна тражена последица дата у мерилу правилнога,