Дело

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 163 онда имамо, тражећи погодна срества ради остварања тог циља, управо да пронађемо оне узроке, који производе тражену последицу. Ако се једна последица сматра као правилна, онда самим тим и сви узроци, који је производе, постају правилним и умесним, а на против, сви они узроци који јој смегају, неправилни и неумесни. Да бисмо једно дато мерило правичнога права могли применити, потребно нам је одговарајуће знање социјалних узрочних веза, дакле знање социологије. Социологија, према томе, ако не омогућава изналажење мерила правога права, она омогућава примену његову на дате чињенице. Она не додирује праву област правне философије, али по нужди постаје неопходном, чим се пређе у област политике. Социологија стоји ван граница правне философије, спремна да јој у тренутку пружи руку у помоћ, кад ова осети потребу да се спусти на ступањ политике. И ако је врло потребно држати се тога, да социологија не може дати правној философији податке о мерилу правог и правилног, већ јој помаже тек при примени тог мерила, ипак би била неблагодарност заборавити то, да је социологија у врло великој мери припомогла правној философији при сазнању, каква не могу бити мерила правилног права. Позитивно сазнање правог мерила социологија није могла дати, али је она припомогла при негативном сазнању, да извесна мерила нису правилна. Социологија нам је наиме на јасан и необорив начин показала везу правних појава са другим културним и физичким иојавама. Она је учинила, да је постало опште знање свих образованих лица, да се право као културна појава налази у сталној промени, да његов развигак никад не може застати, и да се оно по самој нужности мора мењати хармонично, у сталној вези са укупном културом једног народа. Тек ово чудним начином задоцнело социолошко сазнање учинило је, да се покрет природног права зауставио, и да је човечанство, после хиљадугодишњег тражења правилних и по садржини непроменљивих прописа, најзад и дефинитивно ту намеру напустило. Што је правна философија напустила тражење правилних материјално-правних прописа и најзад се окренула истраживању метода, помоћу којих ће се само утврдити мерило за оцену правилности или неправилности једног права, то је неоцењива услуга учињена правној философији од стране социологије, на којој ће .правна философија социологији вечито остати благодарна. Зар