Дело

ХРОМИ ИДЕАЛИ 19 Уседелица се збуни. Крв јој удари у образе. Окретала се блесасто по соби. Кризе су код жена заразне. Она напреже све што јој је остало од свести и снаге, дочепа чаршав са постеље, пребаци га преко своје другарице, клече поред ње, подиже јој главу својим изанђалим рукама, и обузета дубоким сажањењем, шапутала јој је непрекидно : Вишња... Вишња, пробуди се, устани; не гледај ме тако; удаћемо те, Вишња, удаћемо... — Чедомире, ах, мој Чедомире! — тепала је девојка неком кога није било. Сунце се дизало изнад села. По путевима се видели људи и стока. М. М. Ускоковић. 2*