Дело

ПИСАЦ КОЈИ СЕ ПОНЕО СЛАВОМ 33 је пријатна та упорна пажња публике. Он је почео да добија од чигалаца ласкава писма. Један је писао: „Талентирани", други је црним на беломе шарао: „Многоуважени", нека читатељица је написала просто али силно: „Душо! Хвала!“ као да јој је писац свилу за блузу поклонио. А један књижар му је послао овакво писмо: „М. Г.‘ г-не списатељу! Будући заинтересован зашто публика тако много купује ваше књиге, — ја сам исте прочитао и из мене су се излили стихови који доле следују : Као крин у риту У мојој тужној лушн Цветале су маште и снови О животу без препрека Цветале су оне, али ретко, Цветале су и венуле, И у талогу срца трулиле И врло ружно заударале... Али ти си ми продро у срце: Својом ватреном речју Као искрама си осуо Ти мрак моје душе. И запламтео сам ја страсно, И постао безумно храбар, И сад гордо миришем На опаљену чекињу. С искреним поштовањем Семјон Јастребов. И много других слатких ласкања добијао је мој писац од публике. А ђаво, верни пратилац писаца, смејући се, говорио му је: „Не збуњуј се, лудице, та ти си то заслужио. Ти си сад публици као млада љубавница слабоме старцу. И зато се не претварај да ти је криво, јер — караш воли да га пеку на кајмаку, а писац да га суше на диму славе. Хо-хо-хо!“ И тако, ево, мој дечко поче помало да се показује заљубљеној у њега публици. Види, она пљеска. И поче на то да се навикава, као пијаница на ракију, и постаде му досадно да живи без пљескања. И уз то младић поче да се горди. Тако једном, у неком модерном месту, окружила га је гомила публике, притисла уз зид и, лупајући у дланове одобравајући, викала: „Браво! Бра-а-во'!“ А он је стајао пред гомилом^ умиљато се смешио и било му је тако слатко, као да су га у чистом меду кували... Први пут је он видео публику тако изДело, књ. 65. 3