Дело

ПИСАЦ КОЈИ СЕ ПОНЕО СЛАНОМ 39 угодностнма. Мени се увек чинило да вас не уче томе, али, међутим, кад ви улазите у живот, све те гадости остају, не ишчезну од вашег присуства. Ја нисам убеђен да ви доносите собом свеже пакости и нећу то да тврдим. Ја знам само то, да кад вам је двадесетпет година, ви одричете својину, а кад вам је тридесетпет ви имате своје лепе куће. Ја знам да ви умете да радите за себе, али шта сте урадили за живог? Сви ви подједнако хладно осећате, чак и они који ватрено говоре. Колико је гадости око вас!... Пробате ли ви да је уништите, терате ли је од себе? Не, већ најбољи између вас, ја сам видео, гадљиво се крију од ње. Тежња бити чист није рђава тежња, али частан човек се не боји прљавштине. Да говоримо по савести — што је наш живот тако рђав сви смо ми подједнако криви! На земљи нема правих, нема још! И откуда то да ви тако много пузите предамном и где сте се научили да се ропски бојите за своје коже? Ја тврдим: све подло и одвратно што пада у очи на сваком кораку живо је, силно и тако бујно цвета свуда око нас само зато, што се ослања на чврсто земљиште, на наш страх за своје коже, на наша ропска осећања. У сраму живота сви смо ми подједнако криви. И кад бих веровао у силу проклетства, ја бих проклео све вас, — али ја верујем у нешто друго: скоро ће доћи други л>уди — људи смели, часни, силни — скоро !... — Но, доста већ — рече ђаво, смешећи се. Мој младић се обазре — пред њим и око њега није било никога живог. — Чудновато — рече он — где су отишли? Ја још нисам свршио !... — Они су изгорели на ватри твојих речи! Ха-ха-ха! Видиш ли чађ на тавану? То је све што је од њих остало ! Иди!... Ја не знам шта је било после с мојим младићем, немам воље да помишљам на крај те историје, јер не предосећам у њему ништа добро за мога јунака. Али сам убеђен да није добро кад писац има много поштовалаца. И сваки човек, који има посла с публиком, треба да засити ваздух око себе карболном киселином истине. Ето, то је све. С РУСКОГ М. Јанковићева.