Дело

СТОЈАН ЧУПИЋ Јесење тмурно спустило се вече, Горкната брда црни облак крије... Кроз мрачно ждр’јело мутна Дрина тече И с тмулом хуком о брегове бије. Поред обале колиба. Крај ватре Чобани сједе. Стари Ахмет грба Кошчатом руком лист дувана сатре И прича своје „Походе на Срба“. У доба оно кад Срби усташе Почиње старац и симсију пали Кад Србин крену против силе наше, А војска наша, ко туча навали Са свију страна — прије сабах-зоре С четири друга, ради пљачке боље Пријеђем Дрину, а затим из горе Сиђемо друмом у пространо поље Богате Мачве... И кад зора свану, Широким путем, у руху сељака, Коњаник неки са дна села бану... И ми се скрисмо иза врбовака. Гу западосмо с двије стране пута Весели што је прилика нам дата. Кљусина једна коштуњава, жута, Змијасте главе, а дугачка врата Ишла је мирно климајући главом... Јунак, врх гуња црн јелек обукб, Палош му црни вири за силавом, Шубару црну на главу натуко,