Дело

ЗАЉУБЉЕНА ЖЕНА — Лучијано Цуколи Парница је била добра, али тешка: ваљало је одбранити грофицу Јелену Уберти, која је у наступу љубоморе и страсти скресала три револверска метка у груди свога мужа грофа Стефана Уберти де Сан Гвискардо, који је, након три месеца боловања, као неким чудом остао у животу. Адвокат Пијетро Квадрели примио се да брани грофицу: прво с тога што је парница била „бриљантна", затим с тога што грофица бејаше богата, млада и лепа. Али природни пут, којим је требало да иде одбрана, т. ј. да се на суду докаже грофово владање и све његове авантуре, показао се одмах тежак. У истини, није било озбиљних доказа ни за рђаво владање ни за авантуре; сведоци беху непоуздани; причали су, како се чинило, само оно што су чули по каванама или од брбљивих жена. Није се могло утврдити ништа поуздано ; наступ љубоморе, који је наоружао руку грофице Јелене, није се могао готово ничим правдати, те се тако положај младе жене у току истраге све већма погоршавао, премда њу нико не би могао кривити да је то дело учинила, не из љубоморе, него из неких других мрских и простих разлога. Адвокат је очајавао што за парницу не може створити ону „моралну средину“, која би мужа окружила негодовањем и сумњом, а грофицу Јелену приказала у лепој светлости. Више пута одлазио је он у судски затвор да је походи, и увек је морао у души признати, да се та нежна жена могла укаљати злочином само у каквом наступу, који ни сама није умела објаснити. Према томе, веома је то тешко било из овог малог броја људи одабрати неколико сведока, који би умели да се држе, да не претерују и да се према грофици понашају с поштовањем, а према њеној жртви озбиљно и трезвено. До душе, адвокат Квадрели је много полагао и на своју речитост, надао се да ће њоме