Дело

Д Е Л О Земљо моја мала али мени драга, свирепа покаткад али мени света., Ја те много волим; и кад теби одем, пошто склопим очи, Ја знам да hy наНи, под каменом гробним, дражи твоје моћи И .Ђубави нежне, земљо моја лепа и са мном сажета! Тако старац рече, а с груба му лица необична кроја Влага светлост сину, и ваздух заструја од његових речи. Ја сам немо craj'o и гледао старца како бива већи Уз мађијске речи: земљо моја лепа, мила земљо моја! Отаџбина шта је, ја не питам даље, нит’ мисао која Мене мучи више; али једну жељу и идеју вечну Нескривену гајим: да славну те видим, велику и срећну, Отаџбино драга, Отаџбино света, Отаџбино моја ! М. II. Стефановић.