Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА 203 Но прави противници демократије и највештији експлоататори натуралистичких научних теорија су адвокати традиционализма, који у Јлавном има три облика. Први облик традиционализма моралан и религиозан, а појавио се у књижевним критикама Фердинанда Бринтјера против натурализма као сувише равнодушног према моралу и ауторитету. Његова главна тежњд-Д^-да закон еволуције, утврђен у науци, спроведе у литературу и морал, и да му створи извесан облик догме1. Принцип еволуције нам улива осећање личне одговорности и ослобођава оптимизма XVIII века, који правдајући инстинкте прокламује прогрес неопходним, дакле сваки напор бескорисним. У еволуционистичкој идеји Бринтјер види две теме хришћакског морала: провиђење и првобитни грех'1 2. Провиђење, јер нам доктрина еволуције, чинећи наше напоре успешним, приказуј е васељену као скуп слободних и свесних сила, а не као слеп и фаталан механизам; првобитан грех, јер наследношћу и атавизмом све генерације постају солидарне, пошто су наши инстинкти остаци прошлости, само револт првобитне суровости у нама, коју смо победили и цивилизовали. Дакле постоји свега један морал, борба против природе, у чему се еволуционистички песимизам слаже са хришћанским; убеђење о рђавости природе је први услов моралног прогреса, једино могућег за разлику од материјалног и фаталног. Али наука је неспособна да нас снабде „правилом живота“ у борби против природе, јер је научна тежња индивидуалистичка и научни дух егоистичан. „Идолатрија разума је идолатрија самог себе“, и позивајући се на нешто застареле максиме Паскалове, указује на потребу једног великог ауторитета, који ће се моћи истаћи пред све. Тај ауторитет су националне традиције, религиозне на првом месту, правне, економске литерарне и т. д. Велики Бринтјер, често нејасан у својим мисленим истраживањима, овде је парадоксалан. Он је против разума као првог ауторитета и замењује га, као и Паскал, вером, доказујући његову немоћ; размишљањем и разумом побија размишљање и разум. Али песма је против свога песника и сам његов метод доказује, да је разум једини критериум истине и први ауто1 F. Brunetičre: L’ evoiution des Genres dans 1’histoire de la litterature, Paris 1892. 2 Id.: Discours de Combat, Paris 1903; низ чланака сакупљених у четири књиге и штампаних у Revue de deux rnondes 1884—1906.