Дело

Д Е Л О 2()4 ритет, на коме се оснива поверење у сваки други ауторитет. Лер најзад, као uno вели Пароди, ако има нечег што наука не може да схвати, онда и дело његовог живота, закон еволуције примењен на људске ствари, не може имати карактер научног закона1. Други, позитивистички и социолошки облик традиционалистичке доктрине има за преставника Пола Буржеа, његовом идејом традиционализма произашлог из позитивизма, идеја позајмљена преко Тена од Огиста Конта. Његови извори су читава плејада старијих писаца, који се сви, од Риварола и Жозеф де Местра до Ле Плеја, одликују негирањем рационализма. Барес се смеје онима који мисле да се друштво оснива на логици, а Бурже допушта ингервенцију науке, само она по њему није рационално већ експериментално схватање живота2. Сасвим је онда разумљнво позивање на Диркајмову социолошку школу, по којој су све друштвене чињенице потчињене специфичним природним законима, који немају ничег заједничког са апстрактном логиком. Бурже је против индивидуализма као анархије противне корпоративном духу, јер природна јединица друштвеног организма је породица а не индивидуа. Своје политичко „вјерују" не оснива на т. зв. вечитим, општим истинама, већ на променљивим захтевима и потребама расе и средине. Он лута око идеја „друштва социалне е.кономије“, тражи равнотежу, колективност и присталица је „жутих синдиката“3. Закон се може дефинисати вољом народа, ако је воља народа збир трију елемената: воље мртвих, живих и оних што ће тек доћи. Једна раса налази погодне установе само у вековној акцији несвесног живота преко традиција и обичаја. А традиција, то су Баресови „земља и мртви“, „мртви који говоре“ како каже де Вогие. Таква једна традиција, једна социологија која може да изведе моралну концетрацију снага, је католичка црква, већ ушла у карактер, језик и крв народа. Није питање да ли је религија права или лажна, већ да ли је потребна'. То су без мало теорије просвећеног деспотизма („правичност је само један облик кориснога“), из кога се, како вели : D. Parodi: Тraditionalismc et Democratie, Paris 1909. ■ Paul Bourget: Sociologie et litterature, Plon, ed. Paris. • „Друштпо социалне економије", основао 1856 Фредерик Ле Илеј, издаје р.ој :нст .Социална реформа". Главне идеје: породица је јединица и суштииа фуштвенс организацијс и учвршћивање очинског и послодавачког ауторитета. ./Кути снндикати" су заједнички синдикати послодаваца и радника. 1 Ор. cit.