Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА 207 дивндуалних вол>а. Друго, јединица друштвена је породица, а не нндивидуај индивидуализам је антисоцијални и антипозитнвистинии. Tpehe, друштвена група чува свој природан, инстинктиван, нерационалан т. ј. традиционалан карактер. Демократија је, по &има, негирање свих стварних услова друштвеног и народцд^; Јкивота. Идеал апсолутне слободе и једнакости је противприродан и тежи укидању сваке елите и сваке организаторске дисциплине, јер „организовати значи створити потребне неједнакости“. Цео тај систем престављен је у политици антиреволуционарним и антипарламентарним неороајалистичким покретом, о коме ћемо другом приликом говорити, а чија се еконо.мска политика у главном шета од Ле Плејове „социалне реформе*1 до католичких радничких клубова и синдикализма Алберта де Мена. IV ПСИХОЛОШКА СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА. — ДЕМОКРАТИЈА ПРЕД НАУКОМ. АЛФРЕД ФУЈЕ. ИДЕЈе ЈЕДНАКОСТИ. ЗАКЉУЧАК. Са веома много отворености и непристрасности, која јој чини част, узела је психолошка социологија ствар демократије у своје руке, али не да је брани и оправдава, још мање за њу пропагира, већ да јој тачно одреди положај и нас што више приближи истини. Неколико најбаналнијих констатовања и обрта реченица били су довољни да нам прикажу сву савитљивост природних закона, на које се натуралистичка социологија позива. Само то ипак није свађа двеју сестара које су се завадиле, већ достојанствено научно испигивање. Диференцирање, чак и кад успева, не иде дб апсолутног; а после тога треба се ставити у положај диференцираних елемената, који пате у томе прогресу. Али најјачи аргуменат против такве примене Милн Едвардсовог закона је факат, да у свима индустриским земљама савршенство поделе рада иде паралелно са напретком демократије. С друге стране Дубровачка република, све данашње европско пљемство и краљевске породице речито доказују несигурност преноса моралних и интелектуалних способности путем наслеђа. Као Ламарков закон, ни Дарвинова борба за опстанак није увек и није једини покретач прогреса, напротив често им је противник, што доказују варварске инвазије које су порушиле толике цивилизације. Шта више у природи често бива да се бића дижу пома-