Дело

СОЦИОЛОГИЈА И ДЕМОКРАТИЈА 209 рђавог партнера. Бугле утврђује да наука ничим није против демок^атије, али одмах додаје да ничим није ни за демократију; он тако вели, ма да 'је убеђени демократа, и то је једна од најлепших манифестација научарске савесности. Данашње стање социалних наука, дакле социологије, не допушта им да се одлучно изјас^е ј£-да нас изведу из колебања и неизвесности. Све зависи од нашег схватања, и Бугле завршава своју књигу толико познатом и значајном реченицом „1а voie est libre“ — избор је слободан1. Демократија је сва у трима речима — слободи, једнакости, братству, сва у својој девизи, пронетој кроз све битке и на свима заставама. То је мешавина елемената који се не слажу, од којих сваки треба да се жртвује по мало, да би се одржала целина; то је тројство, у коме дух, братство, уместо да везује и управља, игра од постанка незавидну улогу статисте и служи само као декорација. То су ватрени коњи, који прштећим копитама вуку гломазна кола друштвеног живота и од којих би сваки да одвуче на своју страну. Мислило се да ће их средњи, братство, помирити, али је његова снага илузорна спрам џинова, који су покрај њега. Треба једна огромно снажна рука, солидарност, неизбежна потреба, свест, воља или шта било, да победоносно изведе кочије са стрменога пута прелаза из једног стања у друго. Победа доноси исто толико славе колико и стварање, јер и створити значи само победити. Цео XIX век је само борба индивидуализма и колективизма, борба парничара који неће да чују за поравнање, који хоће да владају и надвладају. Отац се ослободио ропства у име своје деце, али деца се сада не слажу и хоће једно друго да поједу. Демократија треба да сложи, да измири, да спречи уништење, да наметне изравнање и омогући заједнички срећан живот, да изведе најбољу поделу рада, највише да полета и снаге. Демократија треба да регулише односе, да права слободе престају где настаје право једнакости, и обратно, као што се право сваког грађанина граничи правом другог. Демократија треба да буде ритер мудрости, који је припасао мач правде. Демократија треба да буде победа свести и разума, победа која значи живот, јер њен је пораз крвопролиће и смрт, којој, истина> песници револуције певају као зори новог живота. Да ли ће демократија на влади имати ону снагу, којом је дошла до те 1 Dćmocratie devant ia Science. Дело, књ. 67. 14