Дело

Д Е Л 0 22i су и нечувене егоисте. За д Анунциа важи жена само у онолико колнко служи његовој слави. Према остарелој Дузе показао се свиреп као какав харамбаша. и публиковање његових љубавних писама 1908 године у талијанским листовима, није му навукло нп мало симпатије. У својим многобројним везама он је увек марљиво бирао оне обожаватељке које су биле највишег порекла, или оне глумнце које су бнле највише на гласу. Његове љубави су биле љубави себичњака прожетог разметањем, који зна само за култ према себи. према надчовеку у рђавом смислу Нпчеовом, који је хтео да зачуди свет и потомство својим природним пороцима. Наш велики .Мопасан дугује такођер за извесне лепоте свога дела једино својој дхжовној болести. За једне је он умро као потпуни паралитичар, за. друге као умоболник који је патио од лудила гоњења. По казивању његових пријатеља, он је још као сасвим млад био „жалостан јунак-, обузет тешким очајањем, и он је покушавао да то очајање одагна кокаином, морфијумом, хашишом па чак и етером. Та туга се провлачи готово кроз све његозе приповетке под насловом: Страх, На води, Он, Глад. Магнетизам. Моћ, Тик, Ко зна? и у њима налазимо опис тих његознх грозних халуцинација. Као и Мисе, он је виђао више пута сзоју сопствену слику. Он прича о тим мукама у новелама које су пнсане „крвљу њсгзве душе-, и од којих је Орла најузбудљивија. Код овог јадног зеликог човека је болест постала узрок његове књижевне величине. Чак и свирепа туберкулоза може да постане узрок интелектуалне лепоте. Она је уосталом врло често дражила писце. Маргерита Готје Димина, Мими Миржеова, Г-ђа де Гомон из Мемоара с друге стране гроба, јесу сестре Младе Грудоболнице од Милвоа. Балзак је унео туберкулозне у свој роман Сеоски Лекар и у Жена од тридесет година. Грудоболнике налазимо још и у Снажним Девама од Марсел: Превоа. у Злочину и Казни и Идиоту од Достојевског, у О р л и ћ у од Ростана, у 3 р ну и П л а м е н у од Андреа Кувреја, (изашло у листу Ја знам све и пре од Пламена Пола Маргерита). ~уберкулозшг је често веома интелигентан, сањалица. сладострастан и склон испадима. Он постаје обично сентименталан