Дело

УЛОГА БОЛЕСТИ ПРИ КЊИЖЕВНОЈ ИНСПИРАЦИЈИ 223 и у својим писмима; болесници из народа говоре врло често o ..сјајном пролећу", „о мајскимружама и расцветалиммаргеритама". >кло пре смрти.' Проспер Мериме пишући из Кане у Ленорман. разрежавао се плаветнилом Средоземног Мора, шумским јагодама; Јасмином и расцветалим рибизлама. ^По.двнаторијумима су љубавне интриге неизбежне, и ви ћете наћи један такав опис, до душе по мало усиљен, у Загрљенима од Мишела Кордеј. Сви грудоболници, Моцарт, Милвоа, Шилер, Морис Герен, Шуберт. Шопен, Лафорг, Новалис, Гратињи, Мериме, Рашел, Марија Башкиртсев, Бастијан Лепаж, Чехов, Ребел, Албер Сален, показали су у извесном степену оно што је Камил Моклер назвао болешћу за бескрајним. Туберкулозни Вато је дао један изванредни декор те врсте у делу Укрцазање за Ситеру. „Безазленост метафизичара Новалиса, грозничава нежност Шопенова, каткада трагични осмејак Лафоргов, идеална лепота Моцартова, пастирска страст Шубертова, све ie то смештено у земљи коју је описао Вато, и на дну тог дела чује се са неисказаном узбуђеношћу жамор који вас позиванапут ' (Камил Моклер). Туберкулоза смањује, оплемењава лице и пречишћује душу: „Тако је Вато, син једног радника који покрива кровове, представљао себи идеализацију раскошног друштва још пре но што је могао да га види. Ни дуго посматрање, ни његово рођење, не би му могли дати ту лакоћу у изражавању свега што је укусно и префињено. Ако сликар црта по природи. вештак износи своју смишљену визију и она је само жеља за рајем туге и љубавиА Све те особине налазимо ра.звијене на веома високом степену код Албера Самена који је „изврсни песник позне јесени... тихи сумрак, Губљење светлости за хоризонтом, нечујни звуци најтање струне. опадање сзенулог цвећа, губљење даљине у магли. звуци звона који се губе у ветру, мирис из даљине, љубавни ропац и трзање. најзад све што тоне у ништавило било због слабости, умора или старости, налази у њему дугог одјека и много саосећања“ (Камил Моклер). И ту вам лежи целокупан закључак лекарске психологије о туберкулозним уметницима. Плућна болест која ствара од човека из народа песника и преображава му лице, која даје његовим образима ванредну мешавину ружичасте и љиљанске боје, она ствара на неки начин песника узвишеним.