Дело

УЛОГА БОЛЕСТК ПРИ КЊИЖЕВНО.Ј ИНСПИРАЦИЛИ 227 Да су наши дани изаткани од среће и патње, /Да је Једно и друго истога порекла: ’ Бубави моја, и мудрац и лудак, и наша нестална срећа, Све је у рукама слепе судбине. Н^јзјЈД, да се зауставимо још мало, ево вам још ове песме •од једног потпуног паралитичара. Обичан сељак, који је продавао новине по улици, он се ево родио и за Поезију и за Лудило. То долази сасвим само не мислећи То није срећа која ми смета, Ни наука која би ме учинила гордим; Ја имам само земљу коју с муком Обрађујем, као што су чинили и моји дедови. Дакле у моме добу, нека ми бог опрости, Виђао сам често скитнице, Које су долазиле каткада одвећ рано Да виде да ли је жетва добра. Али зашто да се губим? Зрело зрневље прекрива моје поље. Хајде, децо, украшујте мој јечам. То долази сасвим само не мислећи. Када сам поред Маргерите, Коју волим и којој сам се обећао, Ја осећам да ми срце куца брже, И ја не смем да јој кажем своју љубав. Ја осећам дрхтање тако чудно, Говорио бих јој, али ја остајем нем. Маргерита видећи моју збуњеност, Каже ми слежући раменима: „Али зашто се тако збуниш. Говорити о љубави слатка је ствар, Мало храбрости и онда се сме... То долази сасвим само не мислећи. Једнога дана када је отаџбина у сузама Пред својим победоносним непријатељем, У узвишеном позиву на оружје Хтела да сакупи своју децу, Као други и ја сам оставио село. Добри боже: ја који сам се сматрао за страшљивца Гле на први топовски пуцањ Осећао сам да ми бије срце и да бесни! Онда зашто да се тако збуњујем? Да говорим о рату, да, то ме растужује Али вреди колико и друге ствари То долази сасвим само не мислећи.