Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА (ОДЛОМАК ИЗ „ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА“ 1403—1427) — СВРШЕТАК Нема сумње, Београд је под Деспотом био уређен и украшен онако, како је то одговарало обичају и укусу онога времена. Чак и кад се одбије у Константинову опису све оно, што је претерано у хвалисању Деспота и његових заслуга, опет се мора признати овом владаоцу, да је све чинио да му престоница буде довољно заштићена од нападаја непријатељског и да становништво у њој буде задовољно. Ако ништа друго, а оно су цркве и хуманитарне грађевине, што их је овај владар подигао и даровима у новцу и непокретном имању им обезбедио опстанак, речити докази његове дарежљивости и озбиљног схватања владалачке дужности. Озо његово озбиљно схватање владалачких дужности, у оно време ретка појава на дворовима, не огледа се само у његовој сталној бризи да Београд што јаче утврди и украси, него и у његовом живом старању да га начини средиштем материјалног и културног живота у његовој држави. Томе има Београд највише да захвали, што је од Деспота добио трговинске и друге варошке повластице, које су, без сумње, знатно морале утицати на снажење трговине и саобраћаја па услед тога и на напредовање културног живота у њему. Ове повластице дароване око 1405, које су имале силу закона, одржале су нам се у Константиновом животопису Стевана Лазаревића. Из оригиналног Константиновога текста, као што ниже следује, јасно се види главна садржина закона о Београду.