Дело

230 Д Е Л О I. Ol.KDA 1Г>С OTI, Kl.C tVI. стрлш, CKOIIVI, Г,ОГЛТ«НШС№ МОДП ll К1,ССЛН Kl, l fl\,\t TOMI, II оудостоп lAKOT.C |)ЛК1,110Л110СТ0Л1,111,1Н Kl.-Thlll\l> Kh грлдк CKOICI.Ih нногдл. II. Длстк rce ii ocKoKOHi,\eiimc грлдоу томоу oti, ккслукскмпчк ккштен, ДЛСТК ;r,C II ^ЛККТК СНМК СК ККСЛККШМК 0\‘ТК(>КТ,ДС111НСМК НС НОКОЛББЛТН сс. III. Кк iiicmk шс ii бллгодлтн 1\ол;шс ic;i;c ид шсмк bmkkiucic. скокодм отк IIOpAKOIIITCHIIM IIHIIICTK. II ИСУЛТК /^ЛЛТОу, IIMOI IIITOVIO ОБ()ЛЈ'К Г()ЛДО\', скмк поддстк. 1ЛКО VOTCII KOVIIMO KOIO КК стрлноу ККСЛКОу ChTROflllTII КНПГОу СК IICVATIIIO 1ЛКО грлдл того л;нтслк icctk, нс длстк 1шгдт.л;е i|\piiiin нпл;с iiponiKCTi’.iiM. IV. Ilcnpocii же ii оуткркди отк окркстћнмн\к секс госнодк стрлнлмк нк ii огк слмого крллгл ii iio сн\к стрлнлдт. ciii|CKoie скокол;деншс тр|,вкннкомк. V. Ttl.ll, II ICIIITC отк ckoii.v стр.мн, пр кнпслкк, носкллкк, сккрл II нлсслн 1ЛК0Л',С llciCMIIIA ПНОГДД КК llCpOCOAIIMT;. Колико су ове повластице морале бити од користи домаћој трговини, може се лако оценити кад се боље уочи одредба по којој „онај који хоће да тргује, може ићи на сваку страну, само да прими књигу с печатом да је становник тога града па да не да нигде ни царине нити за пролазак11. Ова ће се одредба тек онда потпуно разумети, кад се буде узело у обзир, да се тада није само плаћала царина у месту, т. ј. циљу путовања, него и у местима, кроз која је роба пролазила и да је, према томе, сваки Београђанин, који је имао код себе путни лист, био ослобођен ове дажбине. Како би трговину у Београду што више помогао и трговцима Београђанима дао прилике да што више и лакше протуре своју робу и на њој зараде, Деспот је, као што се види из даље напомене његова животописца (IV), закључио трговачке уговоре са владаоцима многих суседних држава, па и са краљем угарским, на основу којих су београдски трговци били ослобођени од царине и у страним зем.њама. Није, дакле, никакво чудо,. што се услед тога Београд почео насељавати трговачким и осталим светом, који би у њему свагда налазио добру зараду и све остало, што му је требало за живот. Немамо, на жалост, тачнијих података о томе како се и у ком правцу развијала трговина у Београду, но, судећи по разним документима из дубровачке архиве, па и из уговора, што их је Деспот закључио са Дубровчанима, изгледа, да је Београд у то доба све јаче привлачио трговачки свет, нарочито из западних приморских и северних германских земаља, који поче увиђати да је пут преко Београда сувим — најкраћи пут, који везује европски север и запад са истоком. Све дотле су Мљеци, који су у друтој половини XIII века ступили у непосредни саобраћај са .Угар-