Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 231 ском и Немачком, привлачили сву пажњу трговачког света на себе, fia су се, које својим доминантним положајем, које добрим угојфрима* не мало користили овим везама на штету Београда. Прве немачке царинске тарифе за еспап, који је долазио из визашшјског царства, налазимо под царем Фридрихом II. Оне нам jaci^o к*зују, да је у то доба Венеција била без конкуренције и да~"је источна роба ишла преко Мљетака у Немачку. У томе погледу, може се рећи, да прилике у XIV веку нису ишле на руку Београду и његовом напретку. Београд се тек опет подиже под деспотом Стеваном, чије је мудро политичко држање у оном времену непрекидних заплета на истоку не мало допринело, те је трговачки пут, што је водио кроз Аустрију и Угарску, опет оживео и добио значај, што га је некада имао за време крсташких похода. Коликб је познато — а то је врло мало и недовољно правац сувоземне трговине био је из Цариграда у Београд преко Дренопоља, Софије и Ниша. Други пут ишао је из Цариграда на Дренопољ, па отуда преко Пазарџика, Приштине, Вучитрна, Новог Пазара и Плевља у Јајце. Оба правца, идући к Немачкој, састајали су се у Штајну на Дунаву, више Беча. Из тарифе немачке царинарнице у Штајну, може се видети, да су артикли за провоз кроз Србију били : разни индијски мириси, шафран, бибер, ђинђибар, мускат, ораси, ловор, ким, олај, лешници и византиски фабрикати: сандал, скрлат, златан брокат, свилене и полусвилене одежде за цркву, дршци за мачеве од туча и бакра. Из Немачке се носило у Цариград : оружје, седла и вунене материје и неизрађено злато и сребро. Каква је била извозна трговина управо се не зна, као ни то, колика је била дубровачка колонија у Београду. Но да је већ било Дубровчана у Београду, то је извесно пошто о њима говоре Дедиверсис, који је живео у доба Стеваново, и Брокијер, који прича, да је код Расијана, који се покоравају Риму и имају црквене обреде као и католици (биће Дубровчани), слушао службу Божију. Свакојако је Београд тада био главна тачка на трговачком путу, што је водио из Беча преко Угарске у Једрене и Цариград. То нарочито важи за оно време владавине Деспотове, кад су његови односи према Турцима били пријатељски и добри и кад ни извозној ни провозној трговини нису сметале ратне прилике, какве су, на жалост, наступиле доцније, а нарочито после смрти његове, те у клици уништили његов рад, којим је извесно смерао