Дело

232 Д Е Л 0 да подигне значај Београда на ступањ велике и снажне трговачке вароши на истоку. Видеће се, да су доцније под Турцима султани наставили овај Деспотов рад, дајући нарочито Дубровчанима, што су се ради трговине били сгекли у Београду, разне повластице и помажући их да буду трговачки посредници између запада и Цариграда. Као на економском и трговинском, тако се опажа и на културном пољу известан напредак, који не треба потцењивати и ако су прилике онда биле скромне. Деспотов животописац забележио је у своме делу многе појединости, које се односе на уређење судова и административне власти у земљи, и које нам дају повољну слику његове владавине, а њега карактеришу као вешта и срећна државна организатора, што је, у осталом, засведочио и практичним уређењем своје престонице, старајући се при том за све потребе њезиних становника. У истој мери Деспот се трудио да Београд начини средиштем просвете и литературе, наравно, у онолико само у колико се онда уопште могло говорити о књижевности и књижевницима. Било би погрешно кад бисмо ову радњу Деспотову оцењивали са данашњег гледишта. Зна се каква је могла бити књижевна продукција у времену, кад је писменост била својина само неколико људи, понајвише калуђера, који су се бавили легендама светаца и биографијама владалаца или превођењем или преписивањем појединих места из старих византијских писаца. Али је зато ипак било некога рада и на овом пољу. Навала османлијска није сметала Деспоту да прикупи око себе паметне и писмене калуђере и да их, обезбедивши им опстанак, покрене на књижевни рад, од кога је било користи не само за савременике него и за нас потомке, који наше знање о прошлим временима црпемо из њихових дела. И сам Деспот, човек научен и начитан, који је знао многе језике и изврсно владао пером, претходио је добрим примером. Његова образованост у том погледу била је чувена. Народни певач као да нарочито хоће да укаже на ову Стеванову особину, кад му, као младићу на Лазареву двору, пророчански довикује: „Мој Стеване, мој милостан сине, „Златну hv ти школу направити. „Вилосове учитељс дати, „Па.Иу тебе књизн научити, „У Крушевцу код бабова двора“.