Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВ.чНА ЛАЗАРЕВИЋА 233 Beh и сама та околност, што је Деспот саградио манастире Манасију, Каленић и у друштву са кнегињом Милицом ЈЂубостињу, ,*и ста{>ао се да их снабде ученим калуђерима из Свете Горе, у^азује на тежњу његову да упоредо са подизањем рели гиознога осећања у народу оснажи и осећање за писменост и књижевност, као најјачих елемената за ширење просвете и културе-*М#жда му је у томе био пример последњи бугарски патријарх Јевтимије, који у очи пада бугарског царства беше у Трнову створио књижевни центар, прикупивши око себе учене калуђере из Свете Горе и осталих крајева, у којима се тада неговала историја светаца и владалаца. Тако је исто Деспот, саградивши Манасију и осигуравши овом манастиру богате приходе, у њ довео најчувеније калуђере књижевнике да записују догађаје и да се баве биографијама светаца и владалаца. И он сам, жељан научна и мудра разговора, био је окружек људима, који су у оно доба важили као знанци језика и старе књижевности. Најистакнутији међу њима био је Константин Философ, коме је било намењено да нашу стару књижевност обогати једним капиталним делом, у коме се износе живот и дела деспота Стевана Лазаревића. Константин, названи Философ, рођен је у Бугарској у трновским странама. Он изучи књигу у својој родној земљи у Андроника, ученика бугарског патријарха Јевтимија. Како је после пропасти Бугарске (1393) било тешко у њој живети, Константин, као пре тога Григорије Цамблак, који се такође родио у источној Бугарској, дође у Србију, нашавши заштите у деспота Стевана, који је био велики заштитник просвете и књижевности, па и сам књижевник. При двору Деспотову у Београду, као врло учен човек, постаде „граматик" и учитељ". Колико је остао у Србији не зна се: зна се само да је из ње полазио на пут по истоку: у Цариград, Свету Гору и Јерусалим. Он је умро после 1431. Два су његова дела остала: „0 правопису", које је гшсано после 1423, где је он изложио начела своје реформе и дао упутства за писање; и већ поменуто дело „Живот деспота Стевана Лазаревића“, писано 1431 по заповести патријарха Никона. Ово дело је више историско а мање хагиографско, т. ј. више се бави историјом владалаца и њиховим политичким и државним радом, а мање описом светаца и њихових чуда. Томе сигурно доприноси и околност, што деспот Стеван није проглашен за свеца. „Живот Стевана Лазаревића“ разликује се по томе од свих дотадашњих