Дело

НЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 235 испало за руком да од угарског краља добије у награду за учињене услуге: богату рударску варош Сребрницу у Босни (1411) и у усто доба угарску варош Дебрецин. *#спесима Деспотовим на северу и западу његове државе, убрзо су следовали успеси на истоку и југу. После Мусина пораза услед којега је Стеван морао побећи у ћ&јж^рад, крену се својој кући Стеванов брат Вук Лазаревић и његов сестрић Вук Бранковић, те у путу буду ухваћени и побијени од Мусиних војника, будући се за њих утврдило, да су за време боја између Сулејмана и Мусе овога издали и прешли Сулејману. Само се Ђурађ Бранковић од некуда спасе. Тако је држава Вука Лазаревића, а то је јужни део Лазарове Србије, остао без владаоца и наследника. Стеван Лазаревић тад добије од Мусе, који се наново беше прибрао и осилио, и онај део своје државе, који је пре тога био уступио своме брату Вуку. Муса није био човек с којим се могло радити. Он је брзо заборавио на услуге, што му их је деспот Стеван учинио, па је почео нападати Стевана и његову државу. Стога деспот Стеван ступи у преговоре с Мехмедом који се спремаше да и у Европи завојшти на брата Мусу. У рату између њих двојице Мехмед победи помоћу Деспотовом, који затим склопи уговор с новим султаном, добив том приликом толико земљишта, да му је Знепоље била најисточнија граница. Тако је Деспот, користећи се својим пријатељством са угарским краљем Жигмундом, но у исто доба и својим савезничким везама са султаном Мехмедом, знатно проширио своју државу до изнад граница Лазарове Србије. Али се власт Деспота није само простирала над Србијом, него над многим градовима и добрима у Угарској, које му је краљ Жигмунд поклањао за учињене услуге и за у толиким ратовима осведочену верност. За односе његове. према краљу Жигмунду, важно је писмо Фридриха бурграфа Нирнбершког од 3. VII. 1411 у коме исти јавља граду Нирнбергу, да је српски деспот сасвим пришао краљу угарском. Преговори о томе вођени су у лето 1411, а Жигмунд је зато уступио Деспоту рударска места Нађбању и Фелшебању, затим Дебрецин, Бихар, Саболч и т. д. О Деспотовим поседима у Угарској и о њиховој управи над њима, има занимљивих података у Жигмундовим повељама, датираним из разних градова у Угарској и у Деспотовим листинама