Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 237 слаб и немоћан, на сабору у Сребрници (јула 1426) са пристанком Жигмундовим прогласио Ђурђа за свога наследника, а неће се погрегбити ако се истим мотивима буде приписала хитња, којом је он у очи сабора у Сребрници, још у пролеће исте године (1426), у .мађарском месту Тати (Totis) потписао акт о познатом уговфуГ^који је склопљен између љега и цара и краља Сигисмунда. У скоро после тога, 19 јула 1427 умро је Стеван Лазаревић у месту Главици у непосредној близини Београда. Последње речи издишућег Деспота биле су: По Ђурђа! Оне су веран израз колико Деспотове сродничке љубави према сестрићу и наследнику, толико и његове велике и сталне бриге о држави и њеној будућности. Може се мислити колико је вест о смрти Деспотовој из дна душе потресла васколики српски народ. ГБегов животописац и савременик верно је описао ову народну жалост за умрлим владаоцем, сликајући при том живим бојама несрећне прилике, које су после његове смрти наступиле у Деспотовини. Но сва ова искрена туга српскога народа за њим, појмљива и оправдана, кад се узме у обзир стање у коме он за собом остављаше своју земљу, није ни из близа могла личити оком изненађењу и оној упрепашћености, каква се јавила у становништву београдском кад се у српској престоници беше прочуло да је деспот Стеван напрасно умро. Летописац је покушао да да израза осећајима народне несреће у овим за Српство страховитим тренутцима. И ако су многа чуда што се у овом запису помињу, мање више производи људске уобразиље, то су ипак значајне речи, којима је кроничар рад да нас упозна са болом и стравом, која беше овладала Београдом и његовим становницима, када се сазнало за смрт Деспотову. „И в ден тој“ — тако се у Троношцу описује смрт Деспотова — „бист гром страшан и тама по всеј јего держави, јако мњета људем всјем, јако ден в ношч претворитсја, и при самом заходу солнца паки ден указасја. И по малих днех второје знаменије паки било, вихр велик, котори многја доми сокрушил и дом сестре краља Лазара до земљи сокрушил, и покров соборнија церкви оловани вес на земљу свергнул: потом искри огненија, аки дожд снисходјашчија от воздуха и низходјашчија во град претворјахусја в черни пепел. Таже уже георгију бранков: сушту деспоту, все темпло велија церкви, јакоже стојах) икони