Дело

238 Д Е Л 0 светија со крестом великим, взјашасја чрез церков невидимоју рукоју з полудне на воздух, всјем људем зрјашчим, и господи помилуј со слезами зовушчим: дондеже невидими биша от очес ■человјеческих заидоша". Београд је, сумње нема, смрћу Деспотовом изгубио много. Он је био Деспотова творевина. Видели смо раније, колико се Стеван старао, да му престоница буде средиште државног, црквеног н културног живота и колико се бринуо да је што боље уреди и што богатије украси црквама и јавним зградама. Према томе може се веровати, да је жалост Београђана за Деспотом била велика и искрена. Треба само имати на уму да је Београд за све време Деспотове владавине уживао све користи и све одлике владалачке престонице по схватању западњачком, т. ј. он је био не само стална резиденција Деспотова, него и средиште целокупног отменог дворског и друштвеног живота, какав је могао бити на измаку средњег века, кад још не беше сасвим „ритерских" навика и обичаја. Двор Деспотов у Београду, тако се чини по свему што о њему знамо, био је средиште најотменијег друштвеног живота, у коме су више свештенство и властела заузимали најугледније положаје, јер су представљали владајућу цркву и феудалну државу. Деспот Стеван Високи, будући удовац (жена му, кћи Кантакузена Палеолога из Галате, с којом се Деспот беше венчао још 1405, умрла је ускоро, јер се више не помиње) није толико марио за сјајне гозбе, колико за витешке игре, лов и књижевност. Зато га видимо нонајвише окружена властелом и ученим калуђерима. Државна политика, коју је водио кад је гребало мудро, а кад је требало одлучно, била му је владалачки занат, коме се беше предао срцем и душом. Наука п књижевност, коју је пригрлио највећом усрдношћу, биле су му, што но кажу, души посластица. Лов и јуначке игре, тада стална и омиљена забава на дворовима владалаца, били су потребна и пријатна разонода за човека, који је државннм пословима, путовањима и честим ратовима био заморен. Стеван Лазаревић је несумњиво најкултурнији српски владалац онога доба. По природи кротак и смирен, као што му је био и отац, од куће добро упућен и васпитан, по карактеру исправак и искрен, у држању каваљер и прави господин, уз то мудар политичар и храбар војник, темељит зналац европске политике, пријатељ и савезник најугледнијих владалаца онога доба