Дело

240 Д Е Л О ностима у сјајној свити царевој помиње ,,der Furst Stephan von Serbien", што значи, да је Деспот тада био гост царев. Но Стеван као да није само у Будиму и Бечу био често и радо виђена личност, него је, по тврђењу животописца, сигурно био и у свити царевој и на великом сабору у Костницу (Konstanz) између 1414 и 1418, па и у самом Риму. Од Виндека, тајног секретара царевог, дознајемо да је деспот Стеван 1424 био у будимском двору на једном састанку, на коме су у исто доба били: цар грчки Манојло Палеолог (који се тада враћаше из Париза својој кући), херцог аустријски Албрехт, четири херцога баварска, краљ дански Ерих, кардинал од Пијаченце и, као што Виндек каже, „grosse samlunge von vil Herren von deutschen landen und von llngern". У осталом, и сам Константин Философ признаје да Деспот „на всако љето прејходе в западни сабор“. Несумњиво је, да су му многи владаоци и великаши враћали посету у Београду или да су се у проласку за Цариград и источне земље задржавали у београдском двору као његови гости. Сва је прилика да је грчки цар Манојло на своме повратку из западне Европе, где се бавио ради склапања европског савеза против Турске, био гост Деспотов. Уопште се може рећи, да је једна од главних одлика београдског Двора било гостопримство Деспотово, које се није заустављало ни пред силником ни пред бедником. Кад је 1398 султан Бајазит истерао из Бдина (Видина) цара Срацимира, тада је овога син и савладалац (такозвани „млађи кралА1) Константин побегао најпре у Угарску, где је проводио живот изгнанички. Доцније, кад је Београд дошао под српску власт, Константин се на позив Деспота Стевана настани у Београду, живећи у двору као да је члан Деспотове породице. Умро је у Деспотовој палати у горњем граду 16. септембра 1422. Летописац вели, да је њега Деспот оплакао „јако присна брата“. Све ово морало је допринети, те је живот у двору београдском постајао све питомији и углађенији. Деспот Стеван у коме су биле олпчене две културе, византијска и западна, чији су погледи били многим искуством прекаљена и за оно доба ретко образована човека, а чије је племенито срце било приступачно свакоме, који је у њега тражио савета и утехе, био је достојан представник краљевске власти у деспотовој палати у горњем граду. Његов је утицај био одлучан и међу дворјанима, па се зато и може казати, да је међу њима владао ред какав се дотле