Дело

БЕОГРАД ПОД ВЛАДОМ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА 241 није зцпамтио на српском двору. Говорећи о београдском двору и о рбичајцма у њему, Константин Философ каже: „Што се тиче влаД&лачког дома, ту их је било мноштво од сваке руке, како би их увек било у приправности, требало више или мање. Они, који су.долазили двору, '{гледали су их као анђеле и чудили се њигЛво^ уредности, а они су се један према другоме понашали са пристојношћу и уљудношћу, нарочито они, који су били ближе господару и које је он имао прилике да надгледа, уређује и поучава. Ни помена да је било о вици и неуредности или смеху или хвалисавости у оделу, а лепе им је хаљине он сам давао. И тако му се двор сијао сваком царском уредбом и свак на њега гледаше са страхом". Ово неколико похвалних и исцрпних речи из пера савременика и очевидца, више кззују него читави томови. Из њих се јасно види какав је ред владао у двору Стеванову, па се из тога може извести закључак какав је био ред и у његовој држави. Близу је памети, дакле, да је и Београд, који му бејаше престони град, морао изгледати онакав, какав је био и Деспотов двор. Културна слика што ју нам даје Београд за све време Деспотове владавине, као да оправдава оне хвалисаве изразе, којима се Стеванов животописац служи, кад год је реч о природној лепоти ове вароши, о њеној уређености, о њеним јаким утврђењима, о њезиној насељености, па најпосле и о срећним економским и културним приликама у њој. Штета само, што ова лепа и примамљива слика не означава почетак, него, на жалост, само крај једнога доба, које се у нашој старој историји, иначе испуњеној често пута крвавим и страховитим сликама, с правом може назвати златним добом1. Тсдор Стефановић-Виловски. 1 Из овог чланка, који је г. Виловски љубазно ставио на расположење „Делу“, изостављени су сви наводи и позивања на аутентичне изворе, по којима је историја рађена, — пошто ће цело дело, са означењем извора и литературе, бити засебно штампано. Ми смо мислили да је за читаоце наше довољно да се упознају са резултатима, до којих је г. Виловски у свом занимљивом и поучном раду дошао. За научно искоришћење тих резултата и њихово критично оиењивање ваља сачскати иотпуно издање „Историје Београда". Ур. „Дела“. 16 Дело, књ. 67.