Дело

М О .1 А ВЕРА 243 Хтео ca>i да прођем све, видим и дознам све, познато и непознато* могуће и немогуће. Осећао сам од превеликог бола празно ништа? шупље и глупо!... Ја сам тражио да нађем крајњи смисао света, а>то је ван моћи наших... Ја сам се плашио и своје сенке и бежао ,рд свега... Хтео сам да пропаднем у Мрак, да ми пут будв-^аатворен за навек, пут ка животу!... Хтео сам да нађем ■смисла, а то је несмисао!... Срце ми је било л>до и бесно да груди и земљу пробије, у сваком мом атому, у ваздуху, што сам га дисао! Хтео сам да побегнем од њега, да га исчупам из себе, -а оно је ипак остало у мени, чини ми се, за навек у мени... А затим је долазио грех и био по срцу муклим и тешким ударцима, тежак као земља, који се никад не може изгубити. Он увек долази у часовима сумње. Ја сам се кајао и патио, а знао сам да нисам крив, јер нико није крив. Па ипак кајање — то је право! Сад знам да све што бива, тако мора бити. Сад знам да смо чланови једног истог, што је од увек било и што ће увек бити. И ја и ти смо, звездо, у кругу који не појимамо, али који ■осећамо, на коме смо две тачке само. Ја сам био несрећан, док сам у себе гледао као у себе, који нисам ништа више но сунчев прах, кап воде, атом сред живота који вртоглаво струји и окреће се. Ја сам био мучен разбукталим страстима и врелим тежњама себичности и толико пута гледао без мисли, преплашен, у бакарна небеса у ноћи, као у непознате аветињске пустаре! Сад знам да нисам сам, да нисам свој, да нисам само Ја. Ја сам и остало. Моја вредност је вредност ствари које се у мени огледају. Ја сам рефлекс небеса у њиховој јутарњој невиној чистоти, кад се рађају и оживљавају милиони живота. Ја сам рефлекс свих олујних и намрштених и свих насмејаних лепих дана. Ја сам рефлекс свих душа! Ја сам рефлекс и Добра и Зла. Ја сам рефлекс свих дубина и висина. Ја сам и твој рефлекс, моја звездо! Ја сам рефлекс бескрајности, безвремености, непролазности! Ја сам, као и оне, моћан и велик. Ја сам, звездо, исто, што и ти. Исто, исто, исто! У мени је исто, што и у теби. Исто, исто, исто! И у часовима, кад ми се свет' расклапа у пред■ставе и слике, у илузије лаке, осећам да почивам на темељу, који ништа разорити ие може, осећам додир Бескрајнога. Он је ту, у мени, у мени, најблнжи и најдаљи, и ја га зовем помахнитало, побеснело да му дам своју душу на дар, на вољу! 16*