Дело

ТАИДА (THA'IS) — Анатол Франс — НАСТАВАК I' О 3 Б А. Кад је Таида, у пратњи Пафнусовој, ушла у дворану за гозбу, већина гостију већ се била наместила по постељама пред једним столом у облику потковице, покривеним сјајним посуђем. У средини стола налазио се сребрни басен над којим четири сатира држаху мешине, из којих се изливала на куване рибе у басену нека течност, по којој су рибе пливале. Чим Таида уђе, зачуше се узвици са свих страна: — Поздрав милосрдној сестри! — Поздрав ћутљивој Мелпомени, чији погледи умеју све да изразе! — Поздрав љубимици богова и људи ! — Толико жељеној! — Оној која задаје болове и пружа оздрављење! — Ракотисовом бисеру! — Александриској ружи! Таида очекну нестрпљиво да прође ова бујица похвала, па затим рече Коти, свом домаћину: — Луције, доводим ти једног пустињског калуђера, Пафнуса, антинојског опата; то је велики светац, чије речи сажижу као ватра. Луције Аурелије Кота, начелник флоте, дигнув се: — Добродошао, Пафнусе, ти који исповедаш хришћанску веру. Ја сам имам извесно поштовање према вероисповести која ће одсада бити вера Царства. Божанствени Константин је уврстио твоје једноверне у први ред пријатеља. Латинска увиђавност мо-