Дело

Т А И Д \ 247 — Како си лепа! — рече јој Филина. Ниси могла бити лепша ни кад си дошла у Александрију. Па ипак је говорила моја мајка, која^ее сећала да те*је тада видела, да је било мало жена достојних'да се пореде с тобом. ^ Ко је дакле, упита Дрозеја, овај нови љубавник што нам га дово^пш? Има чудан и дивљи изглед. Кад би постојали пастириДш слонове, за цело би били таки као он. Где си нашла, Таидо, тако дивљег пријатеља? Да није међу Троглодитима који живе под земљом и који су потпуно упрљани димом Царства Мртвих. Ну Филина, стављајући прст на Дрозејина уста: — Ћути, љубавне тајне треба да остану тајне и забрањено је знати их. Што се тиче мене, заиста, више бих волела бити љубљена устима Етне која се пуши, него уснама овог човека. Али наша љупка Таида, која је лепа и достојна обожавања као богиње, мора, као и богиње, да услиши све молбе, а не само љубазних људи, као што чинимо ми. — Пазите се обе, одговори Таида. Маг је и чаробник. Чује речи изговорене ниским гласом, па чак и мисли. Ишчупаће- вам срце за време вашег сна; замениће га сунђером и сутра дан, пијући воду, умрећете угушене! Виде их како побледеше, окрену им леђа и седе на постељу поред Пафнуса. Котин глас заповеднички а доброћудан, надвиси од једном вреву присних разговора: — Пријатељи, нек сваки узме своје место! Робиње, налите вино с медом! Затим, домаћин подижући свој пехар : — Пијмо најпре у здравље божанственог Констанција и генија Царства. Отаџбина мора бити стављена више свега, па чак и више богова, јер их све обухвата. Сви гости принеше својим устима пуне пехаре. Једини Пафнус не пи, јер је Констанције гонио никејску веру а осим тога и што хришћанинова отаџбина није овог света. Дорион изусти, кад је попио: — Шта је отаџбина? Река која тече. Обале се мењају а и таласи се обнављају непрестано. — Знам, Дорионе, одговори старешина флоте, да?ти слабо цениш грађанске врлине и сматраш да мудрац не*треба да се меша у послове. Ја, на против, верујем да поштен човек не треба